U vremenu kada investitori gube poverenje u današnji tzv fiat novac, a globalna kriza kuca na vrata, neophodna je diverzifikacija rizika odnosno potrebno je naći sigurno utočište za kapital koje karakteriše visok stepen likvidnosti. Kako je zlato već dokazani safe haven za investitore, u poslednjihi nekoliko godina sve više se govori i o bitcoin-u kao obliku držanja obrtnih sredstava. U narednom tekstu pokušaćemo uporediti zlato i bitcoin, najpre kroz njihove sličnosti.
BITCOIN & ZLATO
1. Ne podležu hiperinflaciji usled prevelike emisije
Jedna od najtipičnijih sličnosti između zlata i bitcoina je limitirana količina koja ograničava njihovu dostupnost. Dok tzv. fiat novac može da se štampa u beskonačnost, zlato i bitcoin imaju određena ograničenja na iznos koji može biti plasiran u svetsku ekonomiju. Za bitcoin postoji ograničenje od 21 milion izdatih jedinica, izrečeno u matematičkom algoritmu i taj broj ne može biti povećan. Što se tiče zlata, godišnja ponuda novog zlata ograničena je na 2.500 tona bez izgleda da se ta količina poveća u dogledno vreme s obzirom na sve slabije snabdevanje i sve veće troškove vađenja zlata sa teško dostupnih lokacija, čak i uz savremenu tehniku za preradu rude zlata.
2. Deflatornost
Najveća kritika zlata, ali i bitcoina je da su deflatorne prirode, a upravo zbog ograničenog snabdevanja odnosno emisije. Iako je inflacija odnosno deflacija u početku po definiciji bila vezana za novac, a samim tim se stvarno i ne primenjuje na bitcoin ili zlato, prema modernijim definicijama, deflacija se meri u odnosu na nivo cena. Takođe prema nekim ekonomistima zlato i nije novac, već roba, i ako je kao takvu posmatramo, onda se ne može govoriti o deflaciji u klasičnom smislu.
3. Decentralizovanost
Zlato i bitcoin nemaju “vlasnika” ili centralni entitet koji bi ih kontrolisao u potpunosti. U slučaju zlata, ono je deo planete zemlje dok je bitcoin open source softver koji se nalzi na mreži koju koriste svi korisnici. Usled decentralizovanog sistema kontrole svaki pokušaj napada ili manipulacije na zlato ili bitcoin je kontraproduktivno i velika verovatnoća je da će dovesti do povećanja njegove vrednosti.
4. Minimalan counterparty rizik
Više puta kroz istorju se dešavalo da novac izgubi svoju vrednost usled prevelike državne potrošnje, loše monetarne politike ili hiperinflacije, a koji događaji su stavljali tačku na mnoge valute, kao i na države odnosno carstva tokom istorije.
Zlato može samo teoretski izgubiti vrednost usled iznenadne i ogromne ponude na tržištu, kao što bi bio asteroid ili neka nova revolucionarna metoda vađenja ruda koja u ovom trenutku ne postoji. Slično tome, bitcoin može samo izgubiti vrednost ako se utvdi neka greška u kodu ili pretrpi neki težak napad. Ovi slučajuevi su jako malo verovatni odnosno counterparty rizik je sveden na minimum jer bitcoin ne korntoliše mala grupa ili pojedinci. Činjenica da su zlato i bitcoin uglavnom sugurni od spoljnih uticaja i faktora veliki je plus oba novčana oblika.
Povezani članci:
Bitcoin i zlato - razlike
Šta se dešava sa Bitcoinom? Usponi i padovi kripto-valute
Zeleno svetlo za Blockchain sa Wall Street-a
5. Smanjena mogućnost konfiskacije
Iako nije nemoguće da država konfiskuje zlato (već se dešavalo u SAD za vreme Velike depresije) ili bitcoin represivnim metodama, oni su sklonjeni iz osetljivih finansijskih sistema. Konfiskacija depozita u Kiparskim bankama, kao i zamrzavanje bankarskih računa i limitiranje dozvoljenih novčanih iznosa za podizanje u Grčkoj, najsvežiji su podsetnici da je konfiskacija ili ograničavanje raspolaganje sopstvenim sredstvima danas itekako zastupljena i moguća. Šta više, smatra se da postoji relana opasnost od budućih reformi monetarnih sistema naročito u EU, poput one u posleratnoj Zapadnoj Nemačkoj iz 1948, kada su punoletni građani mogli da zamene svega 600 Reichsmark za novu Deutsche mark u odnosu 1:1, a preostali keš je bio zamenjen u odnosu 1:10 u korist Deutsche marke.
6. Anonimnost, privatnost i sloboda
Anonimnost i zaštita privatnosti kod posedovanja i trošenja sopstvenog novca danas je sve više zastupljena i ljudi joj pridaju značaj više nego ikada pre, baš zbog velike transparentnosti i mogućnosti kontrole novčanih tokova. Kod posedovanja zlata i bicoina anonimnost znači i slobodu, gde, kako i na šta trošite svoja sredstva i zaobilaze mnoge organizacione i finansijske strukture koje se trude da ograniče slobodu ugovaranja i raspolaganja.
7. Misterioznost nastanka
Kao što je teško precizno utvrditi kada je zlato postalo vredna roba u kojoj se izražava vrednost druge robe, da li je u pitanju starovekovna egipatska država ili neka još starija, tako i pojava bitcoina nosi sa sobom dozu misterioznosti u liku svoga navodnog tvorca Satoshi Nakamoto-a o kome se danas gotovo ništa ne zna. Špekuliše se da se iza predmetnog imena krije drugi pojedinac, grupa ljudi ili pak neka organizacija dirigovana od strane države ili nekog centra moći.
8. Izvori bitcoina i zlata
Dok fiat novac čak i ne treba papir jer u većini slučajeva on egzistira u vidu digitalnih brojeva u virtuelnom svetu, i zlato i bitcoin zahtevaju resurse. U slučaju zlata to znači teška oprema i industrija potrebna za njegovo vađenje i eksploatisanje rudnika, dok je u slučaju bitcoina “rudarenje” neće biti u fizičkom smislu, iz prirode već se bazira na rešavanju kompjuterskih kodova.
Vidi još:
Zlatni standard i zlatne rezerve
30 razloga za posedovanje zlata - prvih 10
Revolucija među valutama - SVE O BITCOIN - u