Nakon vekova čvrste vere i borbe za privatnost i ljudske slobode, zapadna kultura počela je da ukida i ograničava ova prava, korak po korak i time potkopava sopstvene temelje.
NOVA BANKARSKA PRAKSA U EVROPI I ŠVAJCARSKOJ I PRAVO NA SLOBODU I PRIVATNOST
Kako se kriza prezaduženosti sve više produbljuje što rezultira gubitkom poverenja u nacionalne ekonomije, države su prinuđene da praznine u sopstvenim budžetima popunjavaju povećanjem poreskih stopa i uvođenjem novih nameta.
Šta god da piše u zakonima koji se svakodnevno usvajaju i menjaju, njih pišu, primenjuju i tumače vlade i njihove produžene ruke odnosno političari, sloj društva često okarakterisan kao najkorumpiraniji i najbeskrupulozniji. Okrenuće ih uvek u njihovu odnosno u korist vladajuće klase, a protiv pojedinca.
Sjedinjene Američke Države su krenule u pravi lov na račune svojih građana po celom svetu u nameri da ih oporezuju. Prvi koraci načinjeni su još 2001. usvajanjem tzv. Patriot act-a kada su pod firmom straha od terorizma značajno ograničene slobode građana. Kanada je otišla toliko daleko da je počela da oporezuje i bitcoin transakcije.
Takođe, Bundestag je upravo usvojio novi zakon koji ovlašćuje federalnu policiju da zahteva od svakog internet provajdera imena, adrese, lozinke, PIN kodove i IP adrese svojih klijenata, naravno opet sve po zakonu.
Pored Nemačke i drugih kontinentalnih članica Unije, istu stvar je počela da čini i Velika Britanija, pa su mnogi njihovi građani bili prinuđeni da utočište za svoj kapital pronađu u nezavisnim i sigurnim lukama, kao što je Švajcarska.
Međutim, zemlja koja je bila simbol sigurnosti kako u ratu tako i u miru, simbolično nastala iz pobune protiv poreskih nameta Habsburške Monarhije, počela je da ide stopama svojih komšija i usvaja propise kojima nipodaštava sve vrednosti koje je vekovima gradila.
Naime, u maju 2015. godine Švajcarski Senat doneo je rezoluciju kojom se dozvoljava razmena informacija o svakome ko ima bilo kakvu imovinu u toj državi. Uvedene su nove državne agencije kojima su data ovlašćenja da u ime vlade prate, prisluškuju i sakupljaju lične i privatne podatke o svakom pojedincu koji se zatekne na njihovoj teritoriji.
Sve što je do sada uradila Confederatio Helvetica nestalo je, možda i zauvek. Švajcarska je predala svoj integritet i baštinu u ruke globalne ekonomije koja nikada gore nije stajala od drugog svetskog rata na ovamo.
U ŠVAJCARSKOJ JE DEPONOVANA NAJVEĆA KOLIČINA GOTOVOG NOVCA NA SVETU
Ova nova praksa ukidanja tajnosti bankarskih informacija, između ostalog posledica je odluke građana da povlače svoje depozite iz banaka i drže ih u kešu zbog negativnih kamatnih stopa.
Novčanica od 1000 švajcarskih franaka predstavlja najtraženiju novčanicu u svetu, koja je zbog svoje nominalne vrednosti i relativno malih dimenzija pogodna za držanje u sefovima. U ovim banknotama nalazi se oko 41,6 milijardi franaka u kešu koje građani drže van računa i van domašaja poreskih organa.
U raznim valutama, u Švajcarskoj se nalazi gotov novac u vrednosti oko 2,7 TRILIONA švajcarskih franaka.
Ilustracije radi, gomila naslaganih novčanica od 1000 CHF, u vrednosti jednog miliona visoka je oko 10cm, a jedna milijarda oko 100 metara. Visinu gomile vrednosti 2,7 triliona izračunajte sami.
Sada je jasno o kolikoj sumi novca se radi, u vrednosnom, ali i kolika je to količina koja je deponovana mahom u sefovima, mnogo više nego na računima, u fizičkom smislu.
Takođe, ako uzmemo u obzir da je većina položenog novca u dolarima, a najvrednija dolarska novčanica je od 100 apoena, taj lot novca može biti i 10 puta veći.
Zbog toga, evropske države, pa od skoro i Švajcarska, rešile su da stanu na put sakrivanju imovine. Navodno zbog sprečavanja finansiranja terorizma, ali pravi razlozi se zapravo kriju u oporezivanju.
To je deo iste politike ukidanja gotovog novca i uvođenja elektronskog plaćanja.
Švajcarska i Evropska Unija su do sada sklopile veliki broj bilateralnih ugovora o razmeni informacija vezanih za imovinu građana, koji će se primenjivati od 2018. godine.
Nova praksa će značiti kraj za sve bankarske tajne za stanovnike EU, sprečavajući ih da drže imovinu van kontrole zemalja čiji su državljani.
Od sada, banke će morati da informišu državu o ličnim podacima klijenta, ali i opisu imovine ili predmeta koji se ostavlja u tax free sefove, bez obzira da li su pitanju umetnička dela, plemeniti metali ili novac.
PRAVO NA TAJNOST INFORMACIJA U ŠVAJCARSKOJ KROZ ISTORIJU I DANAS
Bez namere da upoređujemo današnju situaciju, ali Hitlerova Nemačka je 1933. godine usvojila sličan propis koji je zabranjivao građanima te zemlje da poseduju imovinu van njenih granica u nameri da kontroliše kapital jevrejskih porodica. Samo godinu dana kasnije, 1934. godine Švajcarska je odgovorila usvajajući tzv Secrecy law, podižući na još veći nivo garancije sloboda građana i prava na privatnost, koji će biti na snazi narednih decenija i doprineti da ova zemlja i njeni građani budu među najbogatijoma u svetu.
Švajcarska tokom Drugog svetskog rata nikom nije davala odnosno prodavala informacije o imovini koja je pohranjena u njenim sefovima i računima, a njenu odluku poštovali su svi, pa i Hitler.
Iako ovaj deo švajcarske istorije ima i tamnu stranu, zbog deponovanja velikog broja opljačkanih umetnina i zlata od strane nacista, sprovođenjem niza postupaka i istraga nakon nemačke kapitulacije protiv banaka i bankara, Švajcarska je uspela da sačuva svetao obraz i zadrži status sigurnog tla za kapital.
Pravo na tajnost informacija u Švajcarskoj datira još od 18. veka, tačnije od 1713. godine kada je Veliki ženevski savet usvojio odluku da se informacije iz banaka ne smeju nikom odavati izuzev klijentima.
Ekonomija stalno evoluira, a sa brzim protokom informacija i kapital teži da se kreće brzo, ne mareći za granice i političke sisteme koji mu staju na put. Ljudi žele da imaju mogućnost da novcem raspolažu brzo kao i da mu obezbede sigurno mesto. Svetske ljude i biznismene ne interesuju porezi koje su nametnule nacionalne države, kao i ograničenja i žele da ih na sve moguće načine zaobiđu.
Zbog toga što zakone pišu karijerni političari u nameri da osiguraju prihode budžetima, a onda i da opravdaju i zadrže vlast i moć, globalna ekonomija preti da bude uništena.
Kada glasamo, vodimo se lažnim obećanjima, friziranim statistikama, upitnim harizmama i informacijama iz profesionalno vođenih kampanja. Tako je u celom svetu.
Globalni poredak polako klizi u ekonomski totalitarizam koji je posledica ćorsokaka u kojem su se našle države vođene pogrešnom ekonomskom i monetarnom politikom poslednjih decenija.
Švajcarci su uvek bili mudri, a njihova politika od William Tell-a do danas, bila je bez većih grešaka, dosledna i vizionarska tako da se nadamo da u njihovoj odluci da prestanu da budu ono što su bili ima neke logike i matematike. Ako nema, ostaće sa čokoladama i industrijom satova koja već sad trpi velike udare zbog sve većeg broja modernih pametnih časovnika, gde prednjači Apple Watch koji ima svoje takođe luksuzne modele gde direktno konkuriše postojbini Rolex-a.
Kada je valuta u pitanju Centralna banka trpi velike kritike zbog svojih aktivnosti. Zbog veštačkog obaranja vrednosti franka u odnosu na evro u cilju spašavanja izvoza Švajcarske, postavlja se pitanje čemu i posebna valuta. Ako je cilj održati izvoz u EU zdravim, Švajcarska je možda trebala ući u evro zonu i odustati od svog zaštitnog znaka i jedne od najsigurnijih valuta na svetu – franka.
Naravno, stabilan CHF pa makar i nerealno jak, ima svoje ogromne prednosti i zbog toga ga Švajcarska nikada neće pustiti niz vodu.
Status koji je nekada imala zemlja u Alpima, polako prelazi na Singapur koji se već pominje kao poslednji raj za one koji žele da sačuvaju svoju privatnost kada je imovina u pitanju.
Da li je Švajcarska pucala sebi u nogu ovakvom politikom ili je to još jedan od mudrih poteza njenih političara, pokazaće vreme.
Jedno je sigurno, Švajcarska će ostati jedna od najstabilnijih svetskih ekonomija srednjeročno gledano.
POZITIVNE STRANE NOVE ŠVAJCARKSE BANKARSKE PRAKSE
Međutim, napuštanje konzervativne bankarske tradicije ne nosi sa sobom samo negativne strane, pa nova spoljna ekonomska politika Švajcarske ima i pozitivne karatkeristike.
Naime, deo švajcarskog finansijskog otvaranja prema svetu predstavlja i najava UBS banke da će razmotriti prednosti Blockchain tehnologije i time prilagoditi svoje poslovanje novom vremenu i novim tehnologijama.
Nakon prvobitnih odbijanja napuštanja stare konzervativne prakse kada su međunarodne transakcije u pitanju, skorašnja vest da je UBS zajedno sa velikanima kao što su BNP Paribas, Deloitte i JPMorgan pristupila projektu postepenog uvođenja Blochchain-a odjeknula je na tržištu i iznenadila mnoge.