Štampana, audio ili e-knjiga?


Piše: Ana Boreta, Fakultet za medije i komunikacije


Knjiga je tokom svog viševekovnog trajanja menjala svoj fizički oblik, ali ne i svrhu. Oduvek je služila kao instrument za beleženje, čuvanje i prenošenje znanja i informacija. Knjige su danas najčešće zastupljene u štampanom obliku, ali se sve češće pojavljuju i u digitalnom formatu. Elektronske i audio knjige najradije prihvataju nove generacije, ali i stariji korisnici, naročito oni kojima korišćenje računara i novih informacionih tehnologija nije strano, a obaveze i buran život ne daju mnogo prostora i vremena za tradicionalno čitanje štampanih knjiga. Iako popularnost elektronskih i audio knjiga ne prestaje da raste, sasvim je preuranjeno govoriti o tome kako će ovakvi vidovi književnosti zameniti stare dobre korice i hartiju.


Elektronska knjiga

Pod elektronskim knjigama podrazumevaju se monografske publikacije koje postoje istovremeno na papiru i u digitalnoj formi ili samo u digitalnoj formi. Razvoj tehnologije doprineo je tome da se broj elektronskih knjiga svakodnevno uvećava.

Prvobitna zamisao postojanja knjiga u elektronskom obliku bila je da se pomoću njih omogući ostavljanje komentara na pročitani tekst i komunikacija sa autorom[1]. Ipak, ova ideja nije zaživela, a elektronske knjige nastavile su da postoje imajući u suštini istu funkciju kao i knjige u štampanoj formi - kao sredstvo za prenošenje informacija i znanja, ali sada na brži i jednostavniji način. Sa razvojem elektronskih knjiga došlo je do promene u samom procesu čitanja, a pozitivni aspekti tih promena prepoznati su u literaturi i potvrđeni u praksi što je doprinelo povećanju popularnosti knjiga u elektronskom obliku.

Danas u svetu postoji više baza podataka sa elektronskim knjigama ali je prvi projekat koji je to omogućio bio Projekat Gutenberg[2]. Sa misijom da podstiče stvaranje i distribuciju elektronskih knjiga pokretač ovog projekta Majkl Hart je još 1971. godine počeo da digitalizuje tekstove koji ne podležu autorskim pravima i da ih prvo postavlja na servere, a kasnije i na Internet. Vremenom se broj digitalizovanih knjiga povećavao, da bi danas na sajtu projekta bilo postavljeno preko 50.000 elektronskih knjiga. Sve knjige koje su uključene u Projekat Gutenberg su u punom tekstu i u potpunosti pretražive a u skladu sa Zakonom o autorskim pravima u Sjedinjenim Američkim Državama, a da su korisnici iz drugih zemalja u obavezi da provere zakon o autorskim pravima u svojoj zemlji pre preuzimanja i distribucije knjiga.

Danas veliki broj ustanova kulture i obrazovanja u Srbiji ima svoju digitalnu biblioteku ili digitalni repozitorijum na Internetu, koji omogućava pristup knjigama u elektronskom formatu.

Prvi poduhvat pokrenut sa ciljem omogućavanja pristupa knjigama u digitalnom formatu u Srbiji bio je Projekat Rastko[3], kao srpska verzija Projekta Gutenberg. Projekat Rastko predstavlja svojevrsnu onlajn biblioteku sačinjenu od knjiga iz naučnih oblasti i umetnosti koje pripadaju srpskoj i srodnim kulturama, sa ciljem da se kulturna dobra učine dostupnim domaćoj i međunarodnoj javnosti. Vremenom je Projekat Rastko proširen i danas su u njega uključene i druge zemlje koje digitalizuju i postavljaju na mrežu elektronske publikacije koje se odnose na Srbiju i srpsku kulturu ili se nje neposredno tiču. Na taj način čitav projekat je obogaćen i popularizovan i van granica Srbije.

Digitalna biblioteka Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu[4] nastala je digitalizovanjem izdanja Fakulteta, a trenutno je čini više od 107.000 stranica digitalizovanog materijala monografskih i periodičnih publikacija. Biblioteka je oformljena kao podrška učenju na daljinu i namenjena je studentima, nastavnicima i istraživačima, a njen sadržaj je pretraživ po autoru, naslovu, stručnoj i predmetnoj klasifikaciji i po svakoj reči iz teksta.

Digitalna Narodna biblioteka Srbije[5] sačinjena je od nekoliko zbirki knjiga, časopisa, fotodokumenata i druge vrste građe iz fondova Narodne biblioteke Srbije, sa ciljem da omogući otvoren pristup znanju i informacijama. Deo ove biblioteke je Srpska dečija digitalna biblioteka sa 127 knjiga za decu, koje su digitalizovane u sklopu projekta Međunarodna dečija digitalna biblioteka[6].

Iako izdavači u Srbiji svoju izdavačku delatnost proširuju sa štampanih na elektronska izdanja, elektronsko izdavaštvo u Srbiji još uvek nije u potpunosti zaživelo.

Uređaji za čitanje elektronskih knjiga

Elektronske knjige mogu se čitati na računarima, laptopovima, tabletima i pametnim telefonima, a navedeni uređaji sasvim dobro mogu poslužiti za kraće čitanje. Za duže čitanje preporučuju se uređaji koji su primarno zamišljeni kao elektronski čitači knjiga. Sa sve razvijenijim elektronskim čitačima, čitanje elektronskih knjiga ne razlikuje se mnogo od čitanja štampanih izdanja. Ovi uređaji omogućavaju čuvanje velikog broja knjiga, koje korisnik u svakom trenutku može poneti sa sobom i koje može podeliti sa drugima. Elektronske knjige i čitače sve češće koriste istraživači i naučni radnici koji su uvideli prednosti ovakvog načina čitanja i istraživačkog rada. U zavisnosti od proizvođača i modela, elektronski čitači knjiga imaju različite karakteristike. Postoje jednostavni modeli koji omogućavaju prebacivanje knjiga sa računara u određenom formatu, formiranje lične biblioteke, pretraživanje teksta i pravljenje beleški.

Prednosti i mane elektronskih knjiga

Dvadesetčetvoročasovna dostupnost jedna je od prednosti elektronskih izdanja naspram štampanih. Publikacija u elektronskom obliku koja je postavljena na Internet momentalno postaje dostupna svima. Neograničeni broj korisnika može u isto vreme da čita elektronsku knjigu, ne morajući pritom fizički da bude prisutan u biblioteci. Problem nedostatka dovoljnog broja primeraka publikacije ovim putem je rešen.

Korisnici se opredeljuju za čitanje elektronskih knjiga zbog toga što ovakva izdanja ne zahtevaju mnogo prostora za skladištenje. Sada je moguće poneti veliki broj knjiga svuda sa sobom. Pored toga, tekst u elektronskom obliku može se pretraživati, mogu se uređivati veličina i font slova prema ličnom ukusu, a hiperlinkovi mogu da upućuju sa jedne stranice na drugu. U elektronskim knjigama mogu se praviti beleške u tekstu, a neki od elektronskih čitača u sebi sadrže praktične elektronske rečnike.

Elektronske knjige moguće je brzo razmenjivati, kopirati i prebacivati sa jednog uređaja na drugi. Kao jedna od prednosti elektronskih knjiga navodi se i njihova ekonomičnost i ekološka prihvatljivost, jer njihovo izdavanje ne zahteva potrošnju papira. Digitalizacija štampanih izdanja omogućava prezervaciju i zaštitu stare i retke knjige i drugih publikacija od česte i intenzivne upotrebe. Osim toga, elektronska izdanja starih i retkih knjiga neretko su jedini način da se široj javnosti prezentuje nacionalno i međunarodno kulturno nasleđe.

Mane koje se pripisuju knjigama u elektronskom formatu više se odnose na uređaje za njihovo čitanje, nego na same publikacije u elektronskom obliku. Kao jedna od tih mana navodi se nemogućnost udobnog čitanja tokom dužeg vremenskog perioda. Čitanje knjige sa računara otežavajuće je zbog remetilačkih faktora kao što su razne druge otvorene aplikacije, prozori na računaru i slično, koji skreću pažnju sa samog procesa čitanja.


Audio knjiga

Kao što samo ime sugeriše, audio knjige su snimci teksta iz knjige koju osoba trenutno sluša a ne čita. Audio knjige mogu biti verzije knjiga „od reči do reči“ ili njihove skraćene verzije. Porast popularnosti prenosivih muzičkih uređaja učinio je audio knjige praktičnim i zanimljivijim širem krugu ljudi. Ovaj trend je uzrokovao nastanak mnogobrojnih besplatnih primeraka audio knjiga baziranih na klasičnim knjigama u javnom vlasništvu i koje pritom čitaju volonteri. U međuvremenu čak postoje programi koji mogu automatski pretvarati tekst u govor, no oni su još uvek u fazi razvoja i po kvalitetu su neuporedivo lošiji od ljudskog glasa.

Iako se čini da su audio knjige novijeg datuma može se reći da njihovo poreklo datira još iz dvadesetih godina prošlog veka kada je u Velikoj Britaniji Kraljevski nacionalni institut za slepe počeo sa testiranjem različitih načina proizvodnje zvučnih knjiga, ispitujući mogućnost upotrebe LP gramofonske ploče za snimanje i čuvanje (iz)govorene priče. Pre nego što su postale digitalno dostupne, audio knjige prodavane su u fizičkoj formi analognih kaseta i gramofonskih ploča.

Uređaji za slušanje audio knjiga

Kako su audio knjige dostupne u formatu audio fajlova, mogu se koristiti na velikom broju elektronskih uređaja kao što su MP3 plejeri, PMP plejeri, pametni telefoni, tableti, preko kućnog stereo sistema, u automobilima, preko računara, itd.

Prednosti i mane audio knjiga

Savremen i brz život pun obaveza ljudima ostavlja sve manje vremena za hobije i uživanja. Čitanje knjiga ljudima oduzima puno slobodnog vremenu. Brojne su prednosti audio knjiga: olakšavaju učenje, poboljšavaju veštine slušanja, obogaćuju vokabular, jednostavno se čuvaju, mogu se slušati za vreme obavljanja svakodnevnih aktivnosti, u kolima, na putovanjima, itd. Ove knjige čitanje čine zanimljivijim, korisne su za decu i osobe sa posebnim potrebama ili za slepe osobe, za decu sa poteškoćama u učenju i čitanju. Većina ljudi je navikla da nove informacije upija vizualno i često je potrebno određeno vreme privikavanja na novi audio format..

Digitalni zapisi obično koštaju manje nego knjige tvrdih korica, ali više nego izdanja mekih korica. Ekonomski pokazatelji su, dugoročno gledajući, na strani audio knjiga. Kod njih nema troškova masovne proizvodnje, nema potrebe za skladištenjem inventara, pakovanjem, niti troškova transporta. Jedan od razloga zašto cene audio knjiga ne padaju iako za to postoji mogućnost je to što postoji strah da bi one dovele do potpune propasti klasičnih knjiga. Ovo je posebno važno izdavačima koji se istovremeno bave izdavanjem i jednih i drugih. Preprodavci audio knjiga, koji većinu materijala dobijaju od nekolicine velikih izdavača, moraju u prodajnu cenu uračunati cienu po kojoj je roba kupljena kao i operativne troškove. S druge strane, izdavači koji izdaju svoje knjige, oni koji izdaju samo audio format knjiga, kao i oni koji izdaju dela manje poznatih autora, mogu priuštiti poslovni model sa nižim cenama u korist većeg tiraža.


Povezani članci:

Budućnost umetnosti

Jack Ma - 3 ključe stvari za čovečanstvo povezane sa brojem 30

Poslovi budućnosti

10 JEZIKA BUDUĆNOSTI


 

U današnje vreme knjige su rasprostranjenije nego ikad. One su dostupne u brojnim oblicima. Osim u pisanom obliku, postoje i elektroničke i audio knjige koje se mogu kupiti preko Interneta. One se mogu koristiti posredstvom računara, laptopova, ali i pametnih telefona, iPad-a, itd. Takav razvitak tehnologija i njihovih mogućnosti u području knjiga, pokazuje da su one potrebno kulturno dobro koje se upotrebljava svakodnevno u različite svrhe. Knjige kao kulturno dobro nužne su za razvitak čovečanstva jer prenose znanja i informacije potrebne za stvaranje pojedinca koji može preživeti u informacionom dobu.

S obzirom na to da živimo u vremenu kada je tehnologija prisutna u skoro svakom segmentu života, njen uticaj na aktivnosti kao što je čitanje bio je očekivan. Digitalno okruženje doprinelo je promeni u procesu čitanja time što je omogućilo povezivanje u mreže znanja i informacija, međusobnu komunikaciju čitalaca i bližu vezu sa samim tekstom koji se čita. Sve veći broj elektronskih knjiga, prihvatljiva cena, lakši i jednostavniji pristup i sve napredniji elektronski uređaji za čitanje, doprineće njihovoj većoj distribuciji i korišćenju. Pored prednosti kao što su jednostavan pristup, dvadesetčetvoročasovna dostupnost i ekonomičnost u smislu cene i prostora, uticaće na to da se broj ljudi koji čitaju elektronske knjige poveća, što će doprineti povećanju ukupne čitalačke publike.

S druge strane trenutni trend u svetu predstavlja i pojava audio knjiga čija je dostupnost i lakoća upotrebe orijentisala ljude na njihovu sve veću upotrebu spram tradicionalne štampane knjige. Mogućnost da se knjiga sluša čoveku ovog ubrzanog i prezauzetog vremena omogućava da obavlja svoje svakodnevne poslove a pritom uživa u svojoj omiljenoj knjizi.

Budućnost pisanih knjiga je neizvesna, sa razvojem tehnologije dolazi do velikih promena i na ovom polju. Naravno pisane knjige imaju svoju vrednost, ali treba prihvatiti i nove načine primanja informacija


Piše: Ana Boreta, Fakultet za medije i komunikacije


 

Literatura:

Vasiljević Nataša, Elektronske publikacije i biblioteke - presek stanja, 2006.

http://www.gutenberg.org/

http://www.rastko.rs

http://www.fil.bg.ac.rs/lang/sr/biblioteke/digitalna-biblioteka/

http://www.digitalna.nb.rs/

http://en.childrenslibrary.org/

https://www.youtube.com/user/miramaxlsd


 

[1] Vasiljević Nataša, Elektronske publikacije i biblioteke - presek stanja, 2006.

[2] http://www.gutenberg.org/

[3] http://www.rastko.rs

[4] http://www.fil.bg.ac.rs/lang/sr/biblioteke/digitalna-biblioteka/

[5] http://www.digitalna.nb.rs/

[6] http://en.childrenslibrary.org/

Uslovi korišćenja i preuzimanja sadržaja

Sav materijal sadržan na veb sajtu www.foresighter.rs postavljen je isključivo u svrhu informisanja. Sadržaj ne može biti upotrebljen niti shvaćen kao savet, preporuka ili upozorenje. Vlasnik i autor sajta www.foresighter.rs se odriče bilo kakve odgovornosti za bilo koju osobu koja nešto učini ili propusti da učini oslanjajući se na deo ili celokupan sadržaj ove veb prezentacije. Pre korišćenja sadržaja ovog sajta i bilo koje radnje činjenja ili ne činjenja, potrebno je zatražiti profesionalne savete od strane stručnih lica. Kompletan sadržaj pripada vlasniku i uređivaču veb sajta www.foresighter.rs. Preuzimanje sadržaja je dozvoljeno samo u obimu u kom je to potrebno i nа nаčin koji ne ugrožаvа legitimne interese аutorа i integritet sаmog аutorskog delа, sve u skaldu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Obim preuzetog sadržaja za koji nije potrebna posebna saglasnost, autor ograničava na 300 karaktera. Uz svako citiranje ili preuzimanje sadržaja, neophodno je na početku i na kraju citata označiti izvor informacije, a ukoliko se preuzeti sadržaj objavljuje na internetu, potrebno je obezbediti i povratni link ka izvoru informacije na oba mesta kao i ime autora. Uživajte u čitanju.

Online blog magazin o investiranju u prave vrednosti - The Foresighter