8 Načina Da Smanjite Troškove Studiranja I DEO


Za The Foresighter piše: Jovana Milić


I DEO


Koliko košta studiranje?

Tradicionalno, ovo doba godine obeleženo je polemikama, predlozima, tremom, savetima, pitanjima, nedoumicama... oko upisa u srednje škole i na fakultete. Period polaganja male mature i prijemnih ispita okvirno se poklapa, pa su i teme za razgovor u okviru sličnih granica. Budući srednjoškolci su pred prvom, ili bar jednom od prvih velikih odluka. A budući brucoši – bar pred drugom: šta studirati? Koje usmerenje odabrati? Ime koje institucije upisati u indeks? Srbija ili inostranstvo? Viša škola ili fakultet, ili pauza? Privatna ili državna obrazovna institucija? Roditelji aktivno učestvujući, pažljivo slušajući ili samo naslućujući pomenute i dodatne dileme, između ostalog pitaju: A koliko će sve to da košta? I budući brucoši se raspituju i kalkulišu: A koliko sve to košta?

Diskusiju na moralnu, savremenu i filozofsku temu „A vredi li to uopše danas?“ sa razlogom ostavljamo po strani. Samo želimo da vam, i jednima i drugima, damo okviran odgovor koji troškovi vas očekuju i koliko novca je potrebno izdvojiti za njih tokom školske godine, koji troškovi su fiksni, koji su „nepisani“ ali se i te kako naplaćuju, gde može da se uštedi, i tako dalje. A sve sa ciljem da finansijski momenat ne bude iznenađujući kada do njega dođe.

Predaja dokumenata za upis na fakultete i više škole Beogradskog Univerziteta traje od 22. do 26. juna, prijemni ispiti biće organizovani od 27. juna do 3. jula. Prvi uspisni rok traje do 18. jula, a one koji se ne upišu u prvom roku drugi upisni rok čeka u septembru, od 1. do 20. Slični su datumi za pomenute aktivnosti i na drugim univerzitetima u Srbiji. Izvor: http://fakulteti.edukacija.rs/upis-na-fakultete/beograd

Obrazovanje košta, svuda pa i kod nas. Na velikim svetskim univerzitetima školarine su jako velike. Godinama pre odlaska deteta na studije porodica se na to priprema. Štednje, kediti, prodaja nekretnina (i svega vrednog), sav novac uložen na studiranje se godinama isplaćuje. A sa druge strane – i planira unapred. Na velikim univerzitetima postoje stipendije za mali procenat najboljih i najtalentovanijih kandidata. Delimične stipendije, naučne i sportske su nešto što je takođe aktuelno. Obrazovni sistemi uglavnom funkcionišu drugačije nego kod nas – počevši od uslova za upis, preko načina rada institucije, odnosa prema obrazovanju, načina pronalaženja posla u struci. Kao što je već pomenuto, i školarine su drugačije, kao i drugi standardi.

Kako sve to funkcioniše u Srbiji? Koliko i šta sve ovde košta?


1. Priprema za prijemni ispit

Sama odluka nastavka obrazovanja posle srednje škole sa sobom automatski donosi sledeće: pripremu za prijemni ipit. Maturantu sa ambicijama za nastavak školovanja je potrebna određena literatura koju će spremati za prijemni ispit. Na sajtu ili otvorenim vratima obrazovne institucije postoje informacije šta je sve potrebno pripremiti za prijemni. U skladu sa usmerenjem, proveravaju se različite sposobnosti i znanja: znanje iz date oblasti, opšta informisanost, fizička spremnost, talenat. Izdanja iz kojih je potrebno spremiti gradivo za prijemni mogu da se nađu u originalnim formatima ili polovna, uglavnom na sajmovima udžbenika. Fotokopirnice u blizini ili na samim fakultetima u najvećem broju slučajeva imaju već skeniran i pripremljen ovaj materijal. U zavisnosti od količine gradiva, investicija će iznostiti od 2000 dinara do desetak hiljada dinara. Za one koji žele nove udžbenike – visina investicije raste, opet u zavisnoti od obima gradiva i dostupnosti potrebnog materijala.

Drugi deo pripreme za ispit mogu činiti dodatni časovi iz oblasti koja se polaže. Razlozi za uzimanje časova za pripremu prijemnog su raznoliki, kao i novac koji ćete izdvojiti ukoliko se odlučite za njih. Neki fakulteti organizuju grupnu pripremu za buduće brucoše, najčešće vikendom. Studenti osnovnih studija, ali i stariji, drže časove budućim kolegama. Uglavnom se priprema za testove znanja plaća u formi dvočasa, od 500 dinara pa više. Cena časa zavisi od toga da li želite da vas osoba sprema duži period, ili samo da vam objasni pojedine oblasti, na kom je ona/on nivou znanja i uzrasta. Profesori srednjih škola i fakulteta često organizuju grupne pripreme po ceni od 10 evra i više, a za individualnu pripremu potrebno je izdvojiti više novca. 

Kako uštedeti?

U eri interneta, dostupnost je deo svakodnevnice. Knjige u PDF formatu mogu da se preuzmu sa interneta, može da se pronađe skenirana verzija. Čini se da su ovde u prednosti oni koji su navikli da čitaju sa ekrana. Knjige i skripte prethodnih generacija iz kojih se uči ne moraju da se kupuju nove. Raspitajte se kod poznanika i preko društvenim mreža, možda neko već poseduje potrebnu literaturu i voljan je da je pozajmi. Neki fakulteti organizuju besplatnu pripremu, raspitajte se da li je vaš jedan od njih. I ne zaboravite kreativnost i inicijativu – on line priprema sa nekim ko ima slične ambicije, konsultacije u grupama za prijemni na društvenim mrežama, snimci i dokumentarci – sve je to dobar način da naučite i uštedite.


2. Sledeći korak odnosi se na - papirologiju

Sama prijava na polaganje ispita zahteva da određenu popunjenu dokumentaciju odnesete na fakultet. Sa malim varijacijama, dokumentacija obuhvata: popunjen obrazac prijave na konkurs, overena kopija ili original svih razreda srednje škole na uvid, original ili overena kopija stečene diplome o položenom završnom ili maturskom ispitu na uvid, dokaz o uplati naknade za prijemni ispit. (Izvor: http://fakulteti.edukacija.rs/upis-na-fakultete). Visina naknade razlikuje se od fakulteta do fakulteta, od grada do grada, ali i za ovo ćete izdvojiti nekoliko hiljada dinara, uglavnom oko 10.000 dinara. Ukoliko se prijavljujete na više prijemnih ispita, navedena dokumentacija je svuda potrebna, kao i sve posebne uplate.

Kako uštedeti?

Ovde nema konkretnog saveta koji će puno pomoći. Takse za upis su unapred određene, to je nepromenljivo. Jedino što možete je da nosite original dokumenta, pa ne platite kopiranje i overu u opštini. I, naravno, čvrsto se odlučite i pripremite za jedan prijemi ispit, bez daljeg trošenja energije i novca. Prednosti i mane ovakve odluke postoje, naravno. Mi smo pomenuli finansijski momenat, ostalo procenite sami.


3. Školarina

Trend poskupljenja školarina je aktuelan iz godine u godinu. Povećanje od otprilike 10% je nešto što svake godine može da se očekuje, o najavama i odlukama javnost se blagovremeno obaveštava. Zvanični dokumenti sa visinama školarina postoje na sajtovima univerziteta i fakulteta i pre prijemog ispita. Određeni broj studenata koji zadovolje kriterijume po osvojenim bodovima iz srednje škole i sa prijemnog ispita su na budžetu. Školarinu im obezbeđuje država. Njihovi troškovi prilikom upisa odnose se na kupovinu indeksa (od nekoliko stotina dinara), izradu fotografija (dve fotografije formata 4,5 cm x 3,5 cm) i kupovinu dva ŠV-20 obrasca u knjižari. Dodatna dokumentacija za upis je: original svedočanstva iz srednje škole, original diploma iz srednje škole. Studetni koji su na samofinansiranju uz navedene dokumente donose i dokaz o uplati školarine. Uplata može biti izvršena odjednom, ili na rate. Ukoliko se školarina plaća na rate, prva rata (za koju se i donosi dokaz o uplati) je uglavom veća od ostalih rata. U zavisnsti od institucije, školarina se može izmiriti na 2 do 9 rata.

Na Beogradskom Univerzitetu, raspon školarina je od 57.000 dinara na Rudarsko-geološkom fakultetu, do 240.000 dinara na Arhitektonskom fakultetu. U zavisnosti od smera, i procesa formiranja školarina, i na samim fakultetima postoji raspon visina školarina. ( Izvor: http://bg.ac.rs/sr/studije/skolarine.php ). Broj studenata koji su na budžetu se smanjuje. To je još jedan trend koji je aktuelan. Prognoze su da će u budućnosti samo procenat najboljih moći da se školuje o trošku države. Postoje razni programi stipendiranja: što domaći, sto inostrani. Za stipendiju postoji neki uslov – zabeleženi uspeh, zapaženi talenat, ostvareni sportski poduhvat, pisanje rada na zadatu temu, aktivno učestvovanje u nekoj organizaciji. Fakulteti raspisuju detaljne konkurse, a vrste stipendiranja su različite.

Godina studiranja na privatnim fakultetima u proseku košta 1.500 evra, a na nekim i 3.000 evra. Na pojedinim fakultetima besplatna je prva godina studiranja za sve brucoše, na nekima samo za one koji su sve četiri godine u srednjoj školi imali odličan uspeh.

Kako uštedeti?

...osim „upasti“ na budžet? Jedna od opcija je aktivno traženje i borba za stipendiju. Zatim, korišćenje popusta koji postoje ukoliko se školarine uplaćuje odmah u celosti.


4. Literatura. Fotokopirnice. Članstvo u biblioteci. Prijave ispita u vanrednim terminima, van ispitnih rokova

Udžbenici su glavni, bez njih se ne može. Tu su i vežbanke sa zadacima, uglavnom za praktični deo nastave. Po nekoliko komada za svaki predmet, retko po jedan. To je obavezna literatura iz koje se uči. Uglavnom se vrši prepodaja literature iz generacije u generaciju, prilagođena studentskom novčaniku. Novi udžbenici koštaju znatno više. Što stručnija, obimnija i manje dostupna literatura, to je više novca potrebno izdvojiti za originalni primerak. Međutim, na većini predmeta sama obavezna literatura neće biti dovoljna. Postoje dodatni obavezni članci, prezentacije, monografije, delovi drugih knjiga... Kada uz to dodamo i skripte (koje se takođe prenose iz generacije u generaciju), račun u fotokopirnici će biti još veći. Svaki student uvek ima nešto da kopira. Pripremite se na to.

Članstvo u biblioteci, ili bibliotekama, nalazi se na listi troškova. Članstvo se uglavnom plaća kalendarsku godinu unapred. Biblioteke mogu imati i svoje čitaonice koje će vam, uz knjige, biti na raspolaganju. Fakulteti uglavnom imaju svoje čitaonice, a ulazak je dostupan svima ili samo studentima tog fakulteta.

Prijave ispita u vanrednim terminima, van ispitnih rokova, koštaće vas 1000 dinara po ispitu, ili više. Ukoliko vam nije dovoljan broj ispitnih rokova koji vam je na raspolaganju, ovo je nešto što možete iskoristiti. Opet, tu su i prednosti i mane.

Kako uštedeti?

Polovni udžbenici, kopiranje u kopirnicama blizu fakulteta, štampanje veći broj strana odjednom i dvostrano, i ostale već viđene metode uštede. I ponovo – kreativnost i timski duh, drugarstvo. Sa ljudima sa kojima se znate napravite plan ko će u koju biblioteku da se učlani, pa ih timski koristite sve. U nekoj biblioteci je ponuda određenih knjiga bolja, druga je najbolja po nečem drugom. Zajedno možete da imate pristup svemu. Samo, ne zaboravite odgovornost u ovom slučaju.

Kraj I DELA


Za The Foresighter piše: Jovana Milić


Povezani članci:

Finansijska prevencija - Kako obezbediti sigurnu budućnost I DEO

Finansijska prevencija - Kako obezbediti sigurnu budućnost II DEO

Uslovi korišćenja i preuzimanja sadržaja

Sav materijal sadržan na veb sajtu www.foresighter.rs postavljen je isključivo u svrhu informisanja. Sadržaj ne može biti upotrebljen niti shvaćen kao savet, preporuka ili upozorenje. Vlasnik i autor sajta www.foresighter.rs se odriče bilo kakve odgovornosti za bilo koju osobu koja nešto učini ili propusti da učini oslanjajući se na deo ili celokupan sadržaj ove veb prezentacije. Pre korišćenja sadržaja ovog sajta i bilo koje radnje činjenja ili ne činjenja, potrebno je zatražiti profesionalne savete od strane stručnih lica. Kompletan sadržaj pripada vlasniku i uređivaču veb sajta www.foresighter.rs. Preuzimanje sadržaja je dozvoljeno samo u obimu u kom je to potrebno i nа nаčin koji ne ugrožаvа legitimne interese аutorа i integritet sаmog аutorskog delа, sve u skaldu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Obim preuzetog sadržaja za koji nije potrebna posebna saglasnost, autor ograničava na 300 karaktera. Uz svako citiranje ili preuzimanje sadržaja, neophodno je na početku i na kraju citata označiti izvor informacije, a ukoliko se preuzeti sadržaj objavljuje na internetu, potrebno je obezbediti i povratni link ka izvoru informacije na oba mesta kao i ime autora. Uživajte u čitanju.

Online blog magazin o investiranju u prave vrednosti - The Foresighter