Dobra stara DM - Da li Nemačka uvodi Marku ?!

Kada je uveden evro, 1999. Godine, nemački političari su u velikom stilu obećavali da će se desiti novi ekonomski bum u celoj Evro zoni, da će nova valuta biće podjednako stabilna i jaka kao što je bila i Deutsche marka. Dalje se najavljivalo da će fokus evropske centralne banke biti na stabilnosti, a pomoć bogatijih zemalja unije državama sa nižim potencijalom neće biti potrebna.

Samo deceniju kasnije, Evropska monetarna unija je u dubokoj krizi, a preživljava zahvaljujući milijardama evra koje se emituju na mesečnom nivou i kreditima kojima se zadužuju države članice i odlažu bankrotstva.

Mere kvantitativnog popuštanja i emisije novih obveznica su već bez efekta i ne utiču na rešavanje krize. Naprotiv, negativne kamatne stope loše utiču na ekonomiju i penzione fondove koji sve dublje zalaze u probleme.

Mnogi ekonomisti su najavljivali i pre uvođenja evra da će jedinstvena valuta negativno uticati na nerazvijene ekonomije jer će evro kao jedinstvena valuta biti jači od tada važećih nacionalnih moneta, čime će izvoz biti ugrožen. Upravo se to i desilo, budžetski deficiti zemalja Južne Evrope su sve veći, a prihodi od poreza sve manji.

Polako se podiže se svest kod građana EU da je evro već propao i sve je više mišljenja i zvaničnih zahteva da se uzme u obzir povratak na nacionalne valute u Evropi, a za nemačke građane to znači povratak čuvene marke, simbola posleratnog napretka i prosperiteta.

Sa druge strane, mnogi zvanični političari i ekonomisti dele suprotna mišljenja, objavljujući argumente protiv ponovnog uvođenja marke.
U daljem tekstu predstavićemo ključne argumente protiv povratka na marku, a zatim i obrazložene kontra argumente zbog kojih tvrdnje zagovornika za evro ne stoje.

Argument 1: Evro je manje podložan inflatornim uticajima ?!

Ovaj razlog utemeljen je na činjenici da je prosečna inflacija u Nemačkoj u periodu od 30 godina pre uvođenja nemačke marke bila 3,3% na godišnjem nivou, da bi se nakon uvođenja evra spustila na 1,7%.

Međutim, navedeni argument apsolutno ne stoji jer je period posle Drugog svetskog rata predstavljao doba rekordnog privrednog rasta u Nemačkoj, ali i u celom svetu, koji je prirodno pratila i veća stopa inflacije. Treba imati u vidu da su globalna dešavanja na početku milenijuma, kada je uveden evro, uticala na usporavanje porasta cena u celom svetu usled usporavanja globalnog ekonomskog rasta, ali i povećanog obima trgovine i konkurentnosti.

Takođe treba uzeti u obzir i da se stopa inflacije u evropskim zemljama van euro zone kao što je Švedska, Švajcarska i Danska još značajnije smanjila naspram Evro zone, a

Evro iz godine u godinu slabi prema većini svetskih valuta, a pogotovu prema dolaru, jenu i švajcarskom franku.

Zaključak je da EUR nije jaka valuta, naprotiv veoma je nestabilna i podložna političkim i monetarnim uticajima unutar EU.

Argument 2: Nemačka profitira od slabog evra ?!

Činjenica da je Nemačka izvozila 45,2% robe i usluga 1999, a svega 39% u 2011. govori u prilog da je udeo izvoza u domaćoj ekonomiji čak i smanjen od 2002. godine.

Ako se uzme u obzir i činjenica da je rast bruto društvenog proizvoda znatno usporen nakon uvođenja evra u odnosu na period kada je važila marka apsolutno govori protiv činjenice da Nemačka profitira od jedinstvene valute.

Važno je napomenuti da benefit od slabog evra ostvaruju samo velike eksportno orjentisane kompanije, dok male firme, preduzetnici, zaposleni i penzioneri trpe veliku štetu, a u Nemačkoj je osetan pad standarda i kupovne moći od kada je uveden evro. Za prosečnu penziju od 4.000 DM tokom devedesetih, moglo se priuštiti znatno više nego danas za 2.000 EUR, u Nemačkoj a naročitu u inostranstvu.

Negativne kamatne stope evropske centralne banke i značajno oslabljen evro u odnosu na druge valute, značajno su pogodili kako štediše tako i penzione fondove koji upadaju u velike probleme.

Takođe, nemačke banke su plasirale veliki broj rizičnih i nenaplativih kredita plasiranih u prezadužene članice EU što bankama pravi ozbiljne poteškoće. U trenutku pisanja ovog teksta vrednost akcija nemačkih banaka, a pogotovo Deutsche banke pala je za nekih 20% u odnosu na period pre nekoliko meseci.

Argument 3: Evro nema veze sa krizom unutar EU ?!

EUR ništa dobro nije donela razvijenim članicama EU kao što je Nemačka, ali je zato donela mnogo toga lošeg siromašnijim članicama evro zone čiji je izvoz u velikoj meri ugrožen usled zajedničkog tržišta i valute, a bile države članice su prinuđene da se na evropskom bankarskom tržišto zadužuju radi pokrivanja budžetskih deficita koji se sve više produbljuju.

Ako bi ECB i IMF (MMF) prestali da podržavaju i pomažu prezadužene članice euro zone, one bi veoma brzo bankrotirale. Sa druge strane Nemačka ima jako mnogo plasiranih nenaplativih kredita indeksiranim u evrima i sama je upala u sopstvenu evro - klopku.

Jedinstvena valuta ne samo da ugrožava konkurentnost nacionalnih ekonomija unutar EU, već uništava i konkurentnost na međunarodnom tržištu.

Argument 4: Ako padne evro, pada i Evropa ?!

Apsolutno netačno. Evropska ekonomska zajednica formirana je 40 godina pre uvođenja jedinstvene valute i funkcionisala je bez ikakvih problema. Naprotiv, države članice ostvarivale su benefite na način i u meri koja je po njih najpovoljnija.

Argument 5: Sa uvođenjem marke, izvoz Nemačke će se smanjiti ?!

Nemačka ekonomija je izvozila i u vreme kada je bila na snazi marka, koja je bila snažnija u odnosu na mnoge svetske valute, a najviše zbog činjenice daje nemačka roba nalazila kupce i tržište prvenstveno zbog svog kvaliteta i pouzdanosti, a ne zbog niske cene.

Takođe, nemački proizvođači sarađuju sa mnogim kooperantima iz celog sveta koji prave delove za njihove proizvode, pa bi u tom smislu, jača nacionalna valuta predstavljala čak i prednost u spoljnotrgovinskoj razmeni.

Argument 6: Povratak na marku skupo bi koštao nemačke poreske obveznike ?!

Tačno je bi prelazak na marku koštao i da ne bi bio besplatan za Nemce, a procenjuje se da bitaj transfer stajao čak desetine milijardi evra.

Međutim, ukoliko bi Nemačka odbacila euro i vratila marku, vrednost nove valute bi skočila značajno u odnosu na evro čime bi veliki deo izgubljene vrednosti bio nadoknađen.

Takođe, očekuje se i veliki priliv stranog kapitala u Nemačku, za šta u ovom trenutku ne postoji interes zbog problema u kojima se evro zona nalazi.

Novom emisijom nemačkih maraka za kojim bi postojala potražnja u celom svetu, centralna banka u značajnoj meri bi uspela da umanji štete koje nemačke banke trpe usled rizičnih kredita koji će verovatno u budućnost morati da budu otpisani.

Zaključak je da bi povratak na marku koštao Nemačku, ali bi ta cena bila mnogo manja nego ona koju Nemačka plaća trenutno zbog krize u kojoj se našla čitava EU.

 

Uslovi korišćenja i preuzimanja sadržaja

Sav materijal sadržan na veb sajtu www.foresighter.rs postavljen je isključivo u svrhu informisanja. Sadržaj ne može biti upotrebljen niti shvaćen kao savet, preporuka ili upozorenje. Vlasnik i autor sajta www.foresighter.rs se odriče bilo kakve odgovornosti za bilo koju osobu koja nešto učini ili propusti da učini oslanjajući se na deo ili celokupan sadržaj ove veb prezentacije. Pre korišćenja sadržaja ovog sajta i bilo koje radnje činjenja ili ne činjenja, potrebno je zatražiti profesionalne savete od strane stručnih lica. Kompletan sadržaj pripada vlasniku i uređivaču veb sajta www.foresighter.rs. Preuzimanje sadržaja je dozvoljeno samo u obimu u kom je to potrebno i nа nаčin koji ne ugrožаvа legitimne interese аutorа i integritet sаmog аutorskog delа, sve u skaldu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Obim preuzetog sadržaja za koji nije potrebna posebna saglasnost, autor ograničava na 300 karaktera. Uz svako citiranje ili preuzimanje sadržaja, neophodno je na početku i na kraju citata označiti izvor informacije, a ukoliko se preuzeti sadržaj objavljuje na internetu, potrebno je obezbediti i povratni link ka izvoru informacije na oba mesta kao i ime autora. Uživajte u čitanju.

Online blog magazin o investiranju u prave vrednosti - The Foresighter