ODNOS SAD I RUSIJE - Susret orla i medveda

 

Dana 20. januara 2017. godine, započela je nova era, odnosno bokserskim žargonom rečeno, nova runda, u odnosima između kreatora nekadašnje blokovske podele u Evropi - Sjedinjenih Američkih Država i Rusije. Tog dana je predsednička štafeta iz ruku Baraka Obame predata Donaldu Trampu, 45. po redu, i najstarijem novoizabranom predsedniku u istoriji SAD-a. Američki brod promenio je posadu, te se s razlogom postavlja pitanje njegove rute u budućnosti, kao i mnoga druga pitanja.


  • Da li će SAD promeniti kurs na vojnom, ekonomskom, spoljnopolitičkom i geopolitičkom planu, ili ne?

  • Kako će najveća zemlja članica nekadašnjeg SSSR-a reagovati na poteze novih kadrova u Beloj kući, Stejt departmentu i Pentagonu?

  • Kakav se odgovor Kremlja može očekivati u slučaju eventualnog sudara interesa?

  • Kako će se politika nove američke administracije odraziti na odnose sa nekadašnjim saveznikom iz Drugog svetskog rata?

  • Može li se očekivati obostrano spuštanje garda, status kvo, ili istoimeni naziv Andrićeve zbirke pripovetki - “Nemirna godina”?

  • Da li je Hladni rat prošlost, ili film čiji nastavak predstoji na repertoaru?

  • Gde su “male” države i narodi u svemu tome?


To je niz pitanja za centralne figure ove priče, koja su na snazi od 20. januara ove godine.

 

PROMENA KORMILARA

Kada je reč o poslednjim predsedničkim izborima, na kojima je pobedu odneo kontroverzni milijarder sa Menhetna, evidentno je da je zvanična Moskva bila naklonjenija Trampu, za razliku od njegovog protivkandidata, Hilari Klinton, koja je duže vreme bila na ratnoj nozi sa predsednikom Vladimirom Putinom, ali i sa ostalim zvaničnicima Ruske Federacije, zbog oštrih izjava i inicijative da se ovoj istočnoevropskoj državi uvedu strože sankcije, zbog njene politike prema Ukrajini i vojne intervencije na Krimu.

Najupečatljiviji primer je svakako njen komentar na račun prvog čoveka Rusije, koji glasi da “bivši KGB-ovac ne može da ima dušu”, na šta je Putin odgovorio da “postoje političari bez, duše, ali i bez mozga”, aludirajući na suprugu bivšeg predsednika Bila Klintona.

Za razliku od Klintonove, Tramp je ostao uzdržan po pitanju oštrije retorike na račun Rusije, čiji je državni vrh na takav pristup reagovao pružanjem eksplicitne podrške predstavniku republikanaca, a najeklatantniji primer je Putinova izjava za vreme trajanja kampanje, u kojoj je naveo da Trampa smatra “briljantnim čovekom i nespornim favoritom u predsedničkoj trci”.

Tramp je odgovorio da Putina smatra liderom, daleko boljim od Obame, a čak je i prilikom izjave za Foks njuz branio ruskog predsednika od optužbi da je ubica novinara. Takođe, dve nedelje pred inauguraciju, republikanac se oglasio preko Tvitera, istakavši “da su dobri odnosi sa Rusijom, dobra, a ne loša stvar, i da su potrebni kako bi se rešili gorući problemi sa kojima se svet suočava”, kao i da će Rusija mnogo više poštovati SAD od trenutka kada on preuzme funkciju predsednika.

Očigledno je da novi američki predsednik na odnose sa Rusijom primenjuje princip reciprociteta, u skladu sa narodnom izrekom “ja tebi vojvodo ti meni serdare”. Ostaje pitanje kakvu će refleksiju proizvesti takav pristup na vojnu, ekonomsku, spoljnopolitičku i geopolitičku sferu dveju zemalja, i koliko dugo će se takav pristup održati.

 

RUKOVANJE ILI NOVI SUDAR PESNICA

Kada se vladajuća garnitura promeni, prvo pitanje koje se nalazi na dnevnom redu, najčešće se tiče reformi i politike prema sferi ekonomije, najvitalnijeg “organa” za funkcionisanje jedne države.

Tramp je po tom pitanju naglo okrenuo kormilo, suprotno od prethodne administracije, a njegov radikalan zaokret na tom planu uzburkao je talase u vodama u kojima plovi američka barka i izazvao oprečne stavove američke javnosti, kao i masovne proteste širom zemlje, kakvi nisu viđeni još od antiratnih protesta 60-ih i 70-ih i protesta za vreme afere “Votergejt”.

Naime, američki predsednik je nekoliko puta najavljivao da namerava da zaštiti američko tržište od uvoza strane robe, inicirajući izlazak iz Transpacifičkog sporazuma o partnerstvu (TPPA) i Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini (NAFTA), kojeg je okrivio za uništavanje radnih mesta u Sjedinjenim Državama.

U međuvremenu se oglasila i agencija za procenu kreditne sposobnosti “Mudis”, koja je saopštila da ako se sprovedu ekonomske reforme koje predlaže Tramp, oko 3,5 miliona ljudi će ostati bez posla, a eventualne posledice će američku privredu odvesti u dugoročnu recesiju.

Radikalni potezi Trampa, osetni su i kada je reč o ulaganju u oružane snage SAD-a. Republikanac je saopštio da će vojska pod njegovom komandom postati veća, bolja i snažnija nego ikada, te je najavio jačanje nuklearnog arsenala, uprkos činjenici da Pentagon na godišnjem nivou dobija 600 milijardi dolara od države, što je jednako ukupnom budžetu preostalih devet najjačih armija sveta.

Program modernizacije američkog nuklearnog arsenala koštaće ovu državu 400 milijardi dolara do kraja fiskalne 2026. godine. Pored finansijskog deficita, i pravno-administrativni aspekt predstavlja prepreku reformama u sistemu odbrane. SAD su zajedno sa Rusijom 2010. godine potpisale START sporazum, koji ih obavezuje da broj nuklearnih glava ograniče na po 1.550 do februara 2018. godine.     

Ostaje nedoumica koliko će reforme u vojsci uticati na američki nacionalni budžet, koji uveliko pati od deficita, zbog čega je Kongres pre šest godina ograničio odbrambenu potrošnju. Enormna ulaganja u sistem odbrane, Tramp pravda činjenicom da Rusija ima 200 nuklearnih bojevih glava više, iako je prema ocenama stručnjaka deo ruskog nuklearnog naoružanja zastareo.   

Američki predsednik uprkos izveštajima Pentagona tvrdi da “SAD zaostaju po kapacitetu nuklearnog naoružanja” i obećao da će opet biti na čelu. Evidentono je da je Tramp svestan izazova s kojim će se nositi naredne četiri godine, stoga glavninu svojih “žetona” ulaže u armiju, kao glavnog aduta za čuvanje čeda američke politike, poznatijeg kao Pax Americana, koje SAD-u garantuje status svetske supersile.

Pored reforme oružanih snaga, upadljivi su i Trampovi napori da limitira migracije, što po mišljenju dela američke javnosti prevazilazi granicu političke korektnosti. Iz svega navedenog proizilaze brojna pitanja.


  • Kako će se Trampove političke koordinate odraziti na druge države?

  • Ugrožava li takva politika globalnu ekonomiju?

  • Kakav će uticaj imati na vojni budžet SAD-a, a samim tim na njihovu vojnopolitičku moć?

  • Kakva se reakcija Rusije može očekivati?


 

Praksa odnosa velikih sila je u dosadašnjoj istoriji funkcionisala po principu “dok jednom ne smrkne, drugom ne svane” i imala bi kontinuitet u slučaju da Trampova politika oživi sovjetski scenario iz 90-ih i prebaci ga sa druge strane Atlantika.

U tom slučaju, SAD bi gotovo sigurno izgubile “pol poziciju” u trci za zvanje svetske supersile, što bi se nesumnjivo odrazilo i na vojnu moć ove zemlje, koju diktira ekonomija i koja predstavlja jedan od najvitalnijih instrumenata američke spoljne politike u modernoj istoriji. Ali ako Trampova politika donese ekonomski prosperitet i učvrsti status supersile, odnosi na relaciji Vašington-Moskva biće predmet temeljne analize u budućnosti. Vreme će pokazati da li Tramp poseduje jasnu viziju, ili igra ruski rulet sa Sjedinjenim Državama.

Eventualni raspad Transpacifičkog partnerstva bi Rusiji pružio mogućnost da pokrene pregovore o stvaranju zona slobodne trgovine sa azijskim partnerima. Prema oceni Jevgenija Vinokurova, šefa Centra za integraciona istraživanja Evroazijske banke, izlazak SAD-a iz sporazuma otvara prostor za razvoj ekonomsko-trgovinskih odnosa Rusije i Evroazijske unije sa azijskim zemljama u pacifičkom regionu, piše Ksenija Iljinska za “Rusku reč”.

Takva situacija bi proširila manevarski prostor Rusiji da ojača svoju ekonomsku poziciju i ublaži posledice sankcija, što bi otvorilo pitanje njihove efikasnosti i svrhe u današnjoj meri.

 

Da li je na pomolu reinkarnacija Kubanske raketne krize u Baltičku?

Drugo “goruće” pitanje dolazi iz domena spoljne politike i tiče se sankcija prema Rusiji i njihovoj održivosti u budućnosti. Naime, odlazeća američka administracija na čelu sa Barakom Obamom je krajem 2016. godine donela odluku o uvođenju novih sankcija Ruskoj Federaciji zbog optužbe obaveštajnih službi da je ova zemlja bila umešana u predsedničke izbore.

Obamin dekret doveo je do proterivanja 35 ruskih diplomata iz ruske ambasade u Vašingtonu i konzulata u San Francisku. Odgovor ruskog državnog vrha nije imao recipročan karakter, jer nijedan američki diplomata nije proteran iz te zemlje. Vladimir Putin je čak pozvao i porodice akreditovanih američkih diplomata da novogodišnje praznike provedu u Moskvi.  Ruska “vrhuška” je verovatno bila svesna da se radi o “poslednjem trzaju davljenika” i pokušaju da se novoizabranom predsedniku Trampu ubaci “vruć krompir” u ruke.       

Kada se na sve to dodaju sankcije Rusiji zbog neraščišćenih računa oko Ukrajine, aktuelna situacija u Siriji, kao i gomilanje američkih i NATO snaga na teritoriji nekadašnjih članica Varšavskog pakta (Poljska, Rumunija), ali i SSSR-a (Estonija), jasno je da u dosadašnjoj istoriji postblokovskog sveta odnosi između SAD-a i Rusije nikada nisu bili zategnutiji.

Ipak, i pored otvorene podrške Moskve Donaldu Trampu, naglog otopljenja odnosa još uvek nema na vidiku. Kao najslikovitiji opis aktuelnih odnosa ove dve države, može da posluži scena iz kultnog bosanskohercegovačkog filma “Gori vatra”, u kojoj se, onako neodlučno i usporeno, uz dozu opreza i odbojnosti, rukuju srpski i bosanski vatrogasac.

Takođe,primera radi, američko Ministarstvo finansija donelo je odluku o revidiranju dela sankcija prema Rusiji koje zabranjuju američkim kompanijama izvoz elektronske opreme u ovu zemlju. Međutim, Tramp je saopštio da ta odluka ne ublažava sankcije, a Bela kuća je saopštila da ova odluka predstavlja redovni tok događaja.

Uprkos podršci iz Kremlja, i “polukoraku” ka stabilizaciji odnosa, Sjedinjene Države kao vodeća članica NATO pakta nastavljaju da gomilaju svoje snage u neposrednoj blizini granica Rusije, ali i da naoružavaju ruske susede, takođe članice Severnoatlantskog saveza. Naime, Poljskoj je odobrena isporuka krstarećih projektila AGM-158A JASSM za borbene avione F-16 u vrednosti od 250 miliona dolara.

Kada bismo znali odgovor na pitanje šta donosi gomilanje vojske i “gvožđa” na granicama nekadašnjeg Sovjetskog Saveza u budućnosti, verovatno bismo postali milijarderi. Ono čega se svi pribojavamo jeste reinkarnacija Kubanske raketne krize u Baltičku. Šefovi Bele kuće i Kremlja su na potezu...

Tekst: Nikola Krunić, Fakultet za medije i komunikacije  

Na fotografiji: Banknota od 100 Rublji, iz 2015, sa motivom Krima

 

Povezani članci:

IZBORI U SAD: I to je Amerika 

PORUKE IZ DAVOSA - Novi svet se rađa

2017 - Izborna godina i početak globalne krize 

Zlato i Dolar 

Prognoza kursa evra i ekonomije EU

Zlatni standard u Americi i Donald Tramp

Da li Nemačka ponovo uvodi Marku ?!

 

 

Uslovi korišćenja i preuzimanja sadržaja

Sav materijal sadržan na veb sajtu www.foresighter.rs postavljen je isključivo u svrhu informisanja. Sadržaj ne može biti upotrebljen niti shvaćen kao savet, preporuka ili upozorenje. Vlasnik i autor sajta www.foresighter.rs se odriče bilo kakve odgovornosti za bilo koju osobu koja nešto učini ili propusti da učini oslanjajući se na deo ili celokupan sadržaj ove veb prezentacije. Pre korišćenja sadržaja ovog sajta i bilo koje radnje činjenja ili ne činjenja, potrebno je zatražiti profesionalne savete od strane stručnih lica. Kompletan sadržaj pripada vlasniku i uređivaču veb sajta www.foresighter.rs. Preuzimanje sadržaja je dozvoljeno samo u obimu u kom je to potrebno i nа nаčin koji ne ugrožаvа legitimne interese аutorа i integritet sаmog аutorskog delа, sve u skaldu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Obim preuzetog sadržaja za koji nije potrebna posebna saglasnost, autor ograničava na 300 karaktera. Uz svako citiranje ili preuzimanje sadržaja, neophodno je na početku i na kraju citata označiti izvor informacije, a ukoliko se preuzeti sadržaj objavljuje na internetu, potrebno je obezbediti i povratni link ka izvoru informacije na oba mesta kao i ime autora. Uživajte u čitanju.

Online blog magazin o investiranju u prave vrednosti - The Foresighter