Dobrodošli u grad gde poslanici parlamenta dolaze na posao biciklom

 

Grad iz budućnosti

 

Retki su oni koji poseduju stan, auto, privatnost, ali i brige. Fokusiraju se na život i sreću.

Glavni proizvod je postao servis. Servis koji pruža pristup svemu što im je neophodno da žive lagodno.

A jedan po jedan, proizvodi postali su dostupni na sve strane . Postalo je besmisleno i samo stvar luksuza određenog sloja ljudi, posedovati ih.

Sve je dostupno u minutima i na dodir ekrana.

Čista energija proizvedena u vetroparkovima postavljenim u moru, postala je jeftina, javni prevoz savršen, a malobrojni automobili na ulicama su uglavnom na električni pogon. Punjači za iste, na svakom parkingu.


Trenutno 40% energije dolazi iz vetroparkova, s tendencijom da taj procenat bude 100% za 8 godina


Oni razbijaju mit o o neophodnosti fosilnih goriva i neefikasnosti električne i solarne energije. Raskrinkali su zavere i na mala vrata ušli u doba bez zavisnosti od nafte, gasa i dolara.

A porezi na klasične automobile su toliko veliki da im se ne isplati da ih poseduju. Sve i da hoće.

Zato oni voze bicikle, bez obzira na vremenske uslove. Imaju 15% više bicikala nego stanovnika. Oko 50% građana na posao putuje biciklom, a čak 63% poslanika nacionalnog parlamenta. Dok 25% roditelja vozi decu u vrtić ovih prevoznim sredstvom u posebnim sedištima ili prikolicama.

Biciklisti imaju posebne saobraćajnice, koje paralelno egzistiraju sa pešačkim i automobilskim. Imaju svoju signalizaciju, nadvožnjake koji premošćuju velike raskrsnice i trgove, što ovaj vid transporta čini maksimalno bezbednim.

Međutim to ne važi i za pešake. Ako mislite da će rulja biciklista koja juri centrom u proseku 20 na sat usporiti ili stati da vas propuste, ne iskušavajte ih -  neće. Pregaziće vas kao da ne postojite, a veštim manevrisanjem izbećiće gubitak ravnoteže i mirno nastaviti put. Ovde je biciklista zakon, a ne pešak. To svi znaju i u skladu sa tim se i ponašaju. Ne znam kakav bi tretman imao vozač nečujnog Tesle S ili X, ali za nas koji prelazimo ulicu bez da gledamo, oslanjajući se na čulo sluha, ovo je opasan grad.

Za one koji dolaze iz prigradskih naselja, svaka od sedam linija metroa poseduje vozove sa oznakom dvotočkaša na vagonima bez sedišta, već sa opremom za parkiranje bicikli.

A ko ne vozi dvotočkaš ili ne ide podzemnom železnicom, trči. Ovi preko 80 godina, brzo hodaju.

Ovo nije neka vizija grada savršenog za život iz daleke budućnosti. Ovo je slika Kopenhagena u martu 2017. godine.


Imaju 15% više bicikala nego stanovnika. Oko 50% građana na posao putuje biciklom, a čak 63% poslanika nacionalnog parlamenta, dok 25% roditelja vozi decu u vrtić ovih prevoznim sredstvom


Ni Danci ne pamte sedam vezanih sučanih dana, sa temperaturom od 10 stepeni u ovom gradu. Ako zanemarimo vetrić koji pirka desetak metara u sekundi kroz Oresund i zapljuskuje istoimeni most – savršene vremenske prilike za radno – turističku posetu.

Na prvi pogled komplikovan Kopenhagen, sa svim svojim kanalima i mostovima, zahteva bar 2 -3 dana posvećenog proučavanja da bi posetilac mogao da se pohvali da poznaje delove grada i uspešno kombinuje metro linije, koji je prevozno sredstvo broj 2, daleko iza čuvenih dvotočkaša. Inače, vozovi se navode GPS-om tj daljinski, što znači da je vreme mašinovođa prošlo.

Kada je odsustvo klasičnih automobila u pitanju, odnosno da izuzetak potvrđuje pravilo, dokazuje i jedan Ferrari 599 Fiorano, parkiran usred pešačke zone, isped bašte kafića. Crveni naravno.

Inače kad smo kod tog izuzetka, od svih ex Jugoslovena najbrojniji su Crnogorci. Da nije njih, statistika odnosa broja bicikala prema broju stanovnika verovatno bi bila još impozantnija.

Danska je zemlja sa bogatom i ne tako jednostavnom i bezbrižnom prošlošću. Imali su kroz istoriju mnogo teških perioda, ratova i kriza. Možda su upravo njen geografski položaj i konstanto zategnuti političi odnosi sa moćnom Pruskom ili Kraljevinom Švedskom očeličili ovaj narod koji je stekao potrebnu snagu i disciplinu da danas bude na krovu sveta po standardu i obrazovanošću. 

Danci su sami zaslužili titulu najsrećnije nacije, što nije samo fraza i rezultat pukih statistika i anketa na slučajnim uzorcima. Ovde se sreća vidi golim okom, i sve je njoj podređeno.


Danci su već godinama zaredom najsrećnija nacija na svetu


Muzeja ima mnogo, ali ni blizu koliko ih ima Beograd. Ili bar koliko bi mogao da ih ima. Ali za razliku od naših, njihovi muzeji rade.

Iako je Danska daleko od zemlje siromašne istorijskim događajima i znamenitim ličnostima, Srbija, zajedno sa nasleđem jugoslavije čiji je sukcesor, ima mnogo veći potencijal kada su kulturni i istorijski sadržaji u pitanju.

Međutim, Danci su svoje kulturne institucije prilagodili najmlađima. Stotine školske dece juri Nacionalnim muzejem, sedi na klupama unutrašnjih holova ili muzejskog dvorišta, a pojedine grupe leže na kamenim podovima, crtaju ono što vide ili popunjavaju odštampane bojanke poznatih dela na velikim formatima papira. 

Inače u njihov Nacionalni muzej može da stane dvadeseti deo depoa srpskog Narodnog muzeja. Da ne pominjem muzej istorije Jugoslavije ili Muzej savremene umetnosti u čije zbirke srpska javnost dugo nije ni imala uvida i  ne pretpostavlja koje blago se čuva negde u podrumima te, takođe zatvorene institucije od ključnog značaja za srpski narod.


Danci su muzeje prilagodili najmlađima


Savremena umetnost tematski je podeljena u nekoliko muzeja, od kojih je većina van centra Kopenhagena.

Pretraživanjem preporučenih destinacija, naleteo sam i na muzej Bertela Thorvaldsena, čiji sam rad poznavao veoma površno, samo iz knjiga koje su se bavile skulpturom i izloženog ponekog dela u muzejima koje sam posećivao.

Ušao sam u staru zgradu pored Gradske kuće bez velikih očekivanja, i kao što to obično biva kada ne očekuješ, bio sam opčinjen radom ovog velikog umetnika i njegovih učenika, ali i genijalno urađenom postavkom uz savršeno napisane vodiče koji opisuju, ne samo svako delo, već i istorijsku ličnost ili događaj koji predstavlja. Brzo sam shvatio da je bio opčinjen antičkom mitologijom, lavovima i ljubavlju.

Te tri stvari su ga inspirisale od najranijih radova do kraja života i obeležile čitavo njegov umetnički rad.

Mermerni reljev sa scenom čiji su protagonisti Kupidon i lav, sjajno oslikava ovaj njegov umetnički triumvirat.

Svako delo ima svoju priču i svoje viđenje starogrčkih ili rimskih junaka i bogova koji su isklesani onako kako ih je Thorvaldsen doživljavao čitajući grčke i rimske mitove.

Znam samo da ni pred Davidom, Pietom niti Miloskom Venerom, nisam proveo vremena – zajedno, kao pred skulpturom Marie Fjodorovne Barjatinskaje, ruske princeze koja je pozirala Bartelu prilikom posete Rimu 1818. godine, gde je ovaj u to vreme živeo i radio. Kasnije sam pročitao da se toliko vezao za ovo delo, da je odbio da ga isporuči, pa je uradio duplikat koji se danas nalazi u Puškinovom muzeju.


Danska kinematografija je jedna od najboljih na svetu


Da zaokružim kulturno – umetnčku priču ove male skandinavske zemlje, morao sam da posetim i Danski institut za film, epicentar jedne od najboljih kinematografija u svetu i odgledam nešto domaće. Pored državnih fondova koji su uvek dostupni za sufinansiranje dobrih projekata, Nordisk Film Production, najstariji filmski studio na svetu, osnovan pre 111 godina od strane Ole Olsena, preko svoje fondacije finansira kroz nagrade, školarine i koprodukcijske aranžmane veliku većinu proizvoda koji izlaze iz danske filmske industrije, što donekle objašnjava kvalitet i popularnost danskog filma.

Upoređujući ga sa našom kinotekom, Det Danske Filminstitut, na prvi pogled nije ništa posebno. Ali kako se projekcija u 19h približavala, gomila ljudi je nadirala u zgradu posle radnog vremena sa Carlsbergom ili polalitarskom kafom u ruci i čekala projekciju ispred neke od mnogobrojnih sala. Shvatio sam šta za Dance znači ova zgrada i film sam po sebi.  Koliko misle o svemu, govori činjenica da je za Danske filmove, čiji su dani baš bili u toku, bio obezbeđen i titl na engleskom jeziku, a pre projekcije su dvoje kritičara uveli gledaoce u film, kroz priču o scenariju, počecima snimanja, ljudima koji su ga stvarali, dajući na kraju osvrt na samo delo, iz svog ličnog ugla. Sjajno iskustvo.

Razlog zašto se Danci retko odlučuju na kupovinu nekretnina su i cene. Za prosečan stančić mora se izvojiti oko pola miliona evra.

A za dvosoban stan u novim moderno projektovanim zgradama čiji su zidovi u potpunosti od stakla, cena je sedmocifrena. Još ako je uz more... I na njihove zarade - mnogo je.

Inače zidovi od stakla čine i da tokom dugih hladnih perioda Danska štedi i na grejanju, jer je zbog efekta staklene bašte temperatura u stanu je uvek optimalna, ako napolju ima iole sunca.

Zavese nemaju. Očigledno im nije problem da ih posmatra ceo vagon lakog metroa na liniji H čiji se most uzdiže između stambenih zgrada u jednom ovakvom kompleksu.

O Maloj Sireni, Andersenu, Tivoli parku ili najpoznatijoj komuni na svetu – Christiania, već je pun internet, a mene lično i nisu baš inspirisali da se njima bavim ovde.

A Dankinje... Klasu iznad Šveđanki, dve iznad Nemica i jednu ispod naših. Više nego korektne.

D.M.

 

Uslovi korišćenja i preuzimanja sadržaja

Sav materijal sadržan na veb sajtu www.foresighter.rs postavljen je isključivo u svrhu informisanja. Sadržaj ne može biti upotrebljen niti shvaćen kao savet, preporuka ili upozorenje. Vlasnik i autor sajta www.foresighter.rs se odriče bilo kakve odgovornosti za bilo koju osobu koja nešto učini ili propusti da učini oslanjajući se na deo ili celokupan sadržaj ove veb prezentacije. Pre korišćenja sadržaja ovog sajta i bilo koje radnje činjenja ili ne činjenja, potrebno je zatražiti profesionalne savete od strane stručnih lica. Kompletan sadržaj pripada vlasniku i uređivaču veb sajta www.foresighter.rs. Preuzimanje sadržaja je dozvoljeno samo u obimu u kom je to potrebno i nа nаčin koji ne ugrožаvа legitimne interese аutorа i integritet sаmog аutorskog delа, sve u skaldu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Obim preuzetog sadržaja za koji nije potrebna posebna saglasnost, autor ograničava na 300 karaktera. Uz svako citiranje ili preuzimanje sadržaja, neophodno je na početku i na kraju citata označiti izvor informacije, a ukoliko se preuzeti sadržaj objavljuje na internetu, potrebno je obezbediti i povratni link ka izvoru informacije na oba mesta kao i ime autora. Uživajte u čitanju.

Online blog magazin o investiranju u prave vrednosti - The Foresighter