BUDUĆNOST UMETNOSTI - digitalomanija ili džoging efekat

 

UMETNOST SUTRAŠNJICE

Živimo u eri interneta i brzog napretka tehnologije. Ni umetnost koja se vekovima održavala na papiru, slikarskom platnu i dirkama i žicama instrumenata nije uspela da izbegne okove savremenog doba. Dobila je ne samo nove forme i sredstva izražavanja već i novo, slobodnije tumačenje. Kako je lepota u očima posmatrača, umetnost je oduvek bila iznad lepog i ružnog. Međutim, iako o ukusima ne treba raspravljati, ne možemo a da se ne zapitamo kakva će umetnička dela obeležiti našu budućnost.

Svakodnevni napredak tehnologije je neminovan i neizbežan. Da li to znači da će se i umetnost neminovno menjati ili ćemo biti svedoci još jednog ''džoging'' efekta? Naime, kada je u 20. veku došlo do ekspanzije korišćenja prevoznih sredstava, mnogi vizionari predviđali su da će neumereno korišćenje automobila stanovnike gradova dovesti do atrofije donjih udova jer će se motorizovani dvonožac odviknuti od hodanja. Međutim, desilo se potpuno suprotno. Ljudi su masovno počeli da vežbaju i trče (džogiraju) i to mnogo češće nego što je to bio slučaj pre pojave automobila, a Režis Debre, francuski filozof, je takvom fenomenu dao naziv ''džoging'' efekat. Razlog tome je što ljudi, uprkos razvoju tehnologije, nastoje da zadrže svoje ljudske navike, emocije i potrebe, ono što ih razlikuje od ostalih živih bića i ''pametnih'' mašina. Još jedan primer su CD diskovi na kojima su nasnimljeni zvuci iz prirode poput cvrkuta ptica, žubora vode i grmljavine, koje ljudi često puštaju kako bi se opustili. Čovek tehnologiju koristi kako bi lakše funkcionisao, ali ne može da se odupre svojoj ljudskoj prirodi. Da li će se tako i umetnost vratiti svojim korenima i osnovnim formama i izvući se iz kandži digitalomanije?

 

’’KOMPJUTER ART’’ – UMETNOST ILI SAMO SREDSTVO IZRAŽAVANJA?

Svedoci smo ekspanzije tzv. digitalnih umetnosti. Termin ,,digitalna umetnost’’ u teoriji označava umetničko stvaranje u savremenoj umetnosti, počevši od 20. veka, pomoću najrazličitijih digitalnih kompjuterskih metoda. Mnogi teoretičari ’’kompjuter art’’ i ne posmatraju kao umetnost, već kao niz umetničkih praksi nastalih primenjivanjem digitalne tehnologije. Savremena tehnologija, prema takvim shvatanjima, zapravo je samo transformisala tradicionalne umetnosti i dala im nove forme.

Hajde da se na kratko vratimo u školske dane kada su nas naučili da postoji sedam vrsta umetnosti: književnost, muzika, slikarstvo, vajarstvo, arhitektura, pozorište i film. Međutim, ako se danas zapitate koje sve vrste umetnosti postoje, teško da ćete uspeti da ih nabrojite na prste obe ruke. Doduše, uglavnom ćete govoriti o varijetetima navedenih sedam, ali je činjenica da se i one, u skladu sa promenama najrazličitijih segmenata čovekovog delanja, neprestano menjaju.

Počnimo od književnosti. Neminovno je da će se uvek izražavati kroz slova, reči, stihove, ali je čak i ona pretrpela velike promene, a zasluge za to idu digitalnoj eri.  Štampana izdanja dobila su svoje naslednike u vidu takozvanih ''e-knjiga'' i audio knjiga koje za sitan novac možete preuzeti sa interneta. Šta je sledeće? Roboti koji će vam čitati omiljenu literaturu ili ugradnja specijalizovanih moždanih čipova sa sadržajima i analizama školskih lektira? Nikad se ne zna.

 

MUZIČKA HIPERPRODUKCIJA – MOST KA BUDUĆNOSTI ILI ZAMKA?

Ni muzika nije odolela ''čarima'' modernog doba. Digitalna era sa sobom je donela nove žanrove i načine stvaranja muzike. Magija računara i mikseta uspela je da zameni zvuk gotovo svih instrumenata. Zbog toga ne čudi što se mnogi instrumenti koji su obeležili doba naših predaka danas nalaze na listi ''ugroženih vrsta''. Orkestre i bendove vrlo lako su u svojoj senci ostavili DJ-evi, ali čak i deca 21. veka itekako znaju stihove pesama koje su nastale i bile interpretirane decenijama unazad.Teško da ijedna mikseta može da izazove emociju kakvu u čoveku budi ''živa'' muzika. Zbog toga bendovi koji su obeležili tinejdžersko doba naših roditelja i danas mogu da se pohvale mladom publikom i koncertnim halama rasprodatim do poslednjeg mesta. Da li nam upravo efekat ''džoging'' ne da da zatvorimo vrata kafana i koncertnih hala ili nam samo treba više vremena da nas digitalomanija uzme pod svoje?

Ako govorimo o dostupnosti i stvaranju muzike u 21. veku, moramo priznati da je internet doveo do njene hiperprodukcije. YouTube je, kao muzički i video simbol digitalne ere, postao ozbiljan medij koji pruža šansu svima da prezentuju svoja dela i da na taj način zarađuju, ali je postao i agregator najrazličitijih sadržaja koje bilo ko može da pretraži. Dakle, kvantitet internet sadržaja je impresivan, ali šta se dešava sa kvalitetom? Sama mogućnost da bilo ko postavi određeni sadržaj dovodi u pitanje njegov kvalitet, ali se tu opet vraćamo na onu čuvenu da je ,,lepota u ''uhu'' posmatrača’’.

 

21. VEK – RAJ ZA KOLEKCIONARE

Slikarstvo je svog naslednika pronašlo u grafičkom dizajnu. Interaktivne table, pandan papiru i olovci, danas se mogu naći čak i u većini osnovnih škola. Njihova upotreba je sve rasprostranjenija, a njihove mogućnosti iz dana u dan sve brojnije. Digitalna likovna umetnost, uz pomoć brojnih kompjuterskih efekata, proizvela je gotovo nestvarna umetnička dela. Zbog toga ne možemo a da se ne zapitamo kakav ćemo produkt likovne umetnosti digitalne ere dobiti u budućnosti.

Ako, međutim, govorimo o odnosu publike 21. veka prema umetničkim delima, moramo priznati da je generacija milenijalaca poprilično ravnodušna prema konvencionalnim umetnostima. Pravi primer za to je slikarstvo. Današnji 20-godišnjaci i 30-godišnjaci teško da će investirati u slikarska platna od nekoliko hiljada evra, kada za mnogostruko manji novac mogu pronaći odštampan print koji se savršeno uklapa u enterijer njihovog doma. Odatle i trend kupovine i proizvodnje zidnih nalepnica umesto slikarskih dela na platnu, pa čak i ramova za slike. Ovakav odnos prema umetničkim delima, doveo je tržište umetninama u veliku krizu. Aukcije i prodajne izložbe slikarskih dela, ne samo u Srbiji već i u svetu, danas imaju daleko manji broj ''mušterija'' nego što je to bio slučaj tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka. Taj period često se navodi i kao ,,zlatno doba'' za tržište umetničkim delima, a najviše kupaca bilo je iz srednje klase. Dolaskom ekonomski nestabilnih vremena srednji sloj se izgubio, pa je danas kupovina skupocenih umetnina privilegija malobrojnih, a najčešći kupci su kolekcionari. Oni umetnine, za razliku od prošlog veka, danas mogu kupiti po dosta nižim cenama, jer nemaju veliku konkurenciju u nadmetanju cenama.

 

3D ŠTAMPA - ARHITEKTURA BUDUĆNOSTI

Vajarstvo i arhitektura još uvek nemaju svoje digitalne naslednike u pravom smislu reči. Moderno doba uticalo je na stil gradnje i vajanja, ali osim ekstremno retkih slučajeva, nije uspelo da promeni principe vajarstva i arhitekture koji se održavaju od davnina.

Planovi i nacrti gradnje određenog objekta danas se uglavnom rade uz pomoć računarskih programa i merenja, ali je to jedini sektor u koji je digitalomanija uspela ozbiljnije da uplete prste. Međutim, veliki iskorak u arhitekturi digitalne ere napravljen je u Kini 2014. godine, kada je kompanija ,,WinSun New Materials” počela da koristi ogroman 3D štampač (visok 6,6 metara, širok 10, a dugačak čak 150 metara) u procesu gradnje kuća. Za svega 24 časa kompletno je izgrađeno deset kuća, a kompanija je naredne godine uspešno započela i sa gradnjom vila i stambenih, višespratnih zgrada. Ovaj 3D štampač, u koji je tokom 12 godina razvijanja uloženo 3,2 miliona dolara, kao ’’mastilo’’ koristi materijal recikliran od industrijskog i poljoprivrednog otpada, koji je otporan na vatru i vodu. Štampanje građevinskih panela  podrazumeva uzastopno slaganje više slojeva štampanog materijala, koji spajanjem daju gotov proizvod koji se koristi kao građevinski materijal. Kada se strukturni okvir odštampa 3D tehnologijom, svaki deo se posebno dorađuje pre konačne montaže. Zbog materijala koji se koristi, ovakve građevine izuzetno su jeftine u odnosu na tradicionalne, pa tako za pristojan i skroman dom možete izdvojiti i manje od 5.000 dolara. Za sada, ova metoda zaživela je samo u Kini, jer propisi koji se odnose na građevinu još nisu predvideli upotrebu 3D štampača u izgradnji. Ali ako uzmemo u obzir niske cene i činjenicu da 3D štampanje zgrada na sjajan način promoviše reciklažu i zaštitu životne sredine, ne sumnjamo da će u budućnosti doći do ekspanzije ovakvog načina gradnje.

 

EVOLUCIJA FILMA I FOTOGRAFIJE

Najveće žrtve modernog doba jesu pozorište i film. Sve brži protok informacija i dostupnost najrazličitijih sadržaja na internetu ispraznili su bioskopske sale i pozorišta. Doduše, film je možda i jedini od sedam umetnosti uspeo da iskoristi sve pogodnosti savremene tehnologije kako bi poboljšao i ubrzao sopstveni razvoj. Zahvaljujući najmodernijim ''D'' projekcijama (5D, 6D, 7D, 8D, itd), koje vam pružaju doživljaj virtuelne realnosti, bioskop i danas ima da ponudi gledaocima nešto što na internetu ne mogu pronaći. Međutim, animirani ''D'' filmovi traju tek nekoliko minuta i do sada su uspeli da simuliraju razne avanture, poput onih u ukletim rudnicima, istraživanja kosmosa, lude vožnje sankama i slično. Ono što ih razlikuje od običnih projekcija jesu efekti koji, uz pomoć RealD naočara, gledaocima pružaju osećaj učestvovanja u radnji – mogu da osete turbulencije, sneg u kosi, dim u očima, itd.

Ako govorimo o ''običnim'' projekcijama, pojava interneta i masovne piraterije opustošila je bioskopske sale. Sama dostupnost filmova na internetu i pre završetka njihovih projekcija dovela je do velikih novčanih gubitaka u filmskoj industriji. Brojna istraživanja pokazala su da prosečan gledalac, nakon gledanja filma onlajn, neće platiti da ga odgleda i u bioskopu. Ostaje da vidimo čime će se ’’sedma umetnost’’ poslužiti da bi povratila svoju popularnost.

Ono što će gotovo sigurno u skorijoj budućnosti pretrpeti velike promene jeste fotografija. Mnogi vizionari tvrde da je samo pitanje dana kada ćemo dobiti pokretne fotografije, kao novi patent njene evolucije u digitalnom dobu. Na internetu su se već pojavile aplikacije koje prate trend brisanja granica između fotografija i video snimaka, pa je samo pitanje vremena kada ćemo dobiti i pokretna štampana izdanja. 

Ako podvučemo crtu, možemo zaključiti samo da se svet oko nas, zajedno sa razvojem tehnologije, menja. Negde brže, negde sporije, ali se menja. Menjaju se ljudska svakodnevica i sistem vrednovanja, a zajedno sa njima i umetnost. Promene, doduše, nikada ne možemo predvideti, ali možemo postaviti sebi nekoliko pitanja. Umetnost je oduvek bila ogledalo vremena u kom je nastajala.  Zašto se onda odraz u njemu tako drastično promenio? Da li smo toliko nezadovoljni svojim likom da smo ogledalo prepustili mašinama ili nas je ’’selfi kultura’’ toliko opčinila da smo na ogledalo i zaboravili?

Tekst: Ana Tomić, Fakultet za medije i komunikacije

 

Povezani članci:

UMETNIČKE SLIKE - Šta treba da znate pre nego što ih kupite 

Cvetko Lainović - Izložba povodom desetogodišnjice smrti slikara

Lubardina Besta Fantastica izložena u Beogradu

Uslovi korišćenja i preuzimanja sadržaja

Sav materijal sadržan na veb sajtu www.foresighter.rs postavljen je isključivo u svrhu informisanja. Sadržaj ne može biti upotrebljen niti shvaćen kao savet, preporuka ili upozorenje. Vlasnik i autor sajta www.foresighter.rs se odriče bilo kakve odgovornosti za bilo koju osobu koja nešto učini ili propusti da učini oslanjajući se na deo ili celokupan sadržaj ove veb prezentacije. Pre korišćenja sadržaja ovog sajta i bilo koje radnje činjenja ili ne činjenja, potrebno je zatražiti profesionalne savete od strane stručnih lica. Kompletan sadržaj pripada vlasniku i uređivaču veb sajta www.foresighter.rs. Preuzimanje sadržaja je dozvoljeno samo u obimu u kom je to potrebno i nа nаčin koji ne ugrožаvа legitimne interese аutorа i integritet sаmog аutorskog delа, sve u skaldu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Obim preuzetog sadržaja za koji nije potrebna posebna saglasnost, autor ograničava na 300 karaktera. Uz svako citiranje ili preuzimanje sadržaja, neophodno je na početku i na kraju citata označiti izvor informacije, a ukoliko se preuzeti sadržaj objavljuje na internetu, potrebno je obezbediti i povratni link ka izvoru informacije na oba mesta kao i ime autora. Uživajte u čitanju.

Online blog magazin o investiranju u prave vrednosti - The Foresighter