Analogna fotografija u digitalnom dobu

 

Koliko je fascinantna reprodukcija prostora, objekta, onoga što je sada, što jeste, dokazuje činjenica da fotografija zauzima veliki prostor u umetnosti. O fotografiji se uči, preko nje se istražuje, piše, oseća, ispoljava sve ono što je sirovo i u obliku u kom zapravo jeste. Neizmenjena stvar postaje predmet koji se predstavlja kao delo, na poslužavniku za razmišljanje, posmatrač formira svoje subjektivno mišljenje i daje sud.

Zagonetka koja nikada neće postati ono što je u matematici aksiom. Tu se krije lepota ove grane.

Zagonetka koja se konstantno preispituje, a nikada ne zna da li je odgovor tačan.

Kako sve ima svoje kriterijume, tako i ovo stvaralačko delo zahteva od umetnika veštine.

Fotografija, to je ovde i sada.

 

UHVAĆEN MOMENAT OKOM

Sam autografijski aspekt izvođenja dostigao je da instrument pomoću kojeg se fotografija stvara, svojom tehloškom evolucijom jednostavno postane dugme. Još davne 1888. godine, Džordž Istman i Kodak kamera plasira na tržište kameru pod sloganom You press the button, we will do the rest

Po prvi put ekspozicija fotografije prevazilazi svoj nivo, i postaje sekund. Sadašnjost i trenutak stvaraju delo koje traje isto onoliko koliko traje uhvaćeni momenat okom.

Prvi put se pokret  i ugao hvata i beleži klikom na jedno dugme da bi se dobilo delo.

Revolucionarno smanjivanje i olakšanje pomenutog pri stvaranju, dovelo je do ulaska fotografije na velika vrata masovne kulture još pre skoro dva veka, kada tehnologija nije dostigla ono što je ljudska ruka već od pre nove ere mogla.

 

ZAPISIVANJE SVETLA

Pre nego što čovek pomisli da je ovo proces u šest koraka: pretpranje, razvijanje, prekidanje, fiksiranje, pranje i sušenje, trebalo bi zastati na trenutak i dublje ući u lepotu ovog eksperimentisanja. Naime, kristali metalnog srebra oksidiraju pod dejstvom svetla i transformišu se  u molekule koji čine analognu fotografiju.

Analogna fotografija je zasnovana na hemijskom procesu, još od pojave Dagerotipije, prvog fotografskog prikaza u istoriji. Kod digitalne fotografije, najveći deo procesa je elektronski, primenjivanjem zakona fizike umesto zakona hemije. Svaki kvadratni centimetar filma sačinjen je od nekoliko miliona kristala.

Srebrni halogenidi raspadaju se pod dejstvom svetla na sitna zrnca crnog metalnog srebra. Dok svetlo piše, slika stvorena u foto-aparatu se beleži negativnim tonovima. Halogenidi su, uglavnom, prevučeni na prozirnoj bazi filma na takav način da svetlo može naći svoj put kroz negativnu sliku i preneti je na papir i stvoriti pozitiv.

Ovakav proces, stavljao je majstore fotografije u poziciju umeća, zapisivanja svetlosti i primenjivanja veština da bi se stvorilo umetničko delo. U prevlačenju filma, mogu se javiti problemi kada premaz nije ravnomerno osetljiv na delovanje svetla. Takođe, podloga mora biti dobro postavljena da bi došlo do kohezivnog učinka prisutnih hemikalija tokom procesa. Emulzija za film, razvija se u mraku ili pod određenim uslovima svetlosti. Posle nekoliko sati se povećava se osetljivost i smanjuje se kontrast. Emulzija se pere u hladnoj vodi, zatim ponovo zagreva, dodavajući specijalne boje za povećanje osetljivosti na boje sprektra.

Razvijanjem filma i pojavljivanjem svetlih delova slike, sledi pojava polutonova. Razvijanje filma se zaustavlja nakon nekog vremena, i premešta u čistu vodu radi fiksiranja nerazvijenih halogenida u bezbojne soli. Voda može stalno da teče kroz posudu sa filmom, ali ispiranjem se uklanja nepotrebni ostatak hemikalija, radi stabilnosti slike. Ova faza je bitna ukoliko na slici postoje, na primer, zrna peska.

Oprani film se kači na uže sa dve štipaljke na oba kraja, radi sušenja, obraćajući pažnju na prašinu koja se može pojaviti tokom ove završne faze. Postoji nekoliko vrsta razvijanja, u zavisnosti od vrste filma. Od razvijanja plan-filma, koji se izvodi u kadi ili malom bazenu, preobratnog filma koji zahteva dozu dnevne svetlosti, pa do razvijanja filma u monokupki koja istovremeno razvija i fiksira crno-beli negativ samo jednim postupkom.

Postoje brojne mašine koje automatski razvijaju fotografije, što je danas, dovelo do toga da fotoaparat uradi sve umesto vas. Kako sve ima svoji razvitak, tako je i analogna fotografija imala hronološke etape, konstantno napredujući i noseći sa sobom sve veći značaj pri umetnosti.

Došlo je do izrade film-knjiga koje prikazuju sled nekog događaja uz brzo listanje serije fotografija, čineći ljudskom oku zavaranu sliku pokreta objekta. Do neke granice, jedina naprava koja danas sve više nastoji da se vrati u modu jeste aparat za izradu polaroida. Trenutna fotografija koja u veličini negativa biva proizvedena unutar fotoaparata svega minut nakon ekspozicije.

 

DIGITALNO DOBA FOTOGRAFIJE

Dve različite tehnologije, fotoaparat i kompjuter su se preko noći spojile. Rezultat toga spajanja je novi fotografski sistem, gde slike mogu biti obrađene, filtrirane, komplentno promenjene, a da tema i srž ostanu netaknuti. Najveću zaslugu za većinu najznačajnijih pomaka u ovoj oblasti, imala je NASA, američka služba za istraživanje svemira. Digitalno doba fotografije nije skok, već plivanje okeanom, koji iz dana u dan sve više iznenađuje čoveka, svojim idejama, napretkom i razvijenosti u svakom smislu. Ova revolucija imaće dalekosežan efekat u nedogled.

Stanimo za sekund i osvrnimo se na to do koje granice smo stigli za samo 50 godina kada gledamo razmeru godina od postojanja umetnosti. Od pisma, agore u Staroj Grčkoj, razvitka demokratije i republike, kočija do raketa pa do sveprisutnosti interneta i beskonačnosti prostora koje se spaja u jednu tačku povezanosti svih ljudi sveta. Dostigli smo pet procenata naših mogućnosti od celog kapaciteta korišćenja našeg mozga. Fotografiju danas koriste u 3D štampačima da bi dobili realan predmet u prostoru.

 

ASPEKTI DIGITALNE FOTOGRAFIJE

Skupljati trenutke, znači oslikavati. Danas, veliki broj kolekcionara vidi ono što poslušaju, sirovo i neobrađeno. Ozbiljne kritike su dokaz u kojoj meri je i na kom mestu fotografija postavila sebe u umetnosti.. Kao što je davno John Phillips, neumorni foto-reporter koji je zabeležio ratne noći prošloga veka, izjavio - Ja sam fotograf i moje je da i dalje slikam. Svi pozitivni aspekti pojavljivanja digitalne fotografije su skraćivanje vremena i olakšanje retušerima, grafičkim umetnicima u procesu stvaranja dela.

Slikarstvo postoji mnogo pre nego što je nastala fotografija. Dve usko povezane grane umetnosti, vremenom su postale začuđujuće različite. I dalje, slikaru treba pokret četkicom i igranje sa bojama, kao što je fotografu to igranje sa svetlošću. Ako je fotografija toliko napredovala uz pomoć tehnologije, postavimo pitanje – Šta je to fotograf?

 

PORAZ FOTOGRAFIJE?

Analogno je nosilo više od ličnog pečata. Foto ploča iz 1880. godine ima bolju rezoluciju nego Canon 1DS MARK III, na primer.

Šta je to „nova generacija“ donela, što može da pokosi koren stare? Ulazak u izmenjeno, u pretvaranje i  prerušavanje, u masku ili jednostavno alter ego. Srozavanje je svaki korak, kada u rukavicama vremena zaboravimo na istoriju i početke.

Pogledajte šta smo do sada uradili.

Čovek upija sve što treba, upadajući i prihvatajući kalup novog, samo zaboravlja da ne treba da izađe iz starog, dok u potpunosti ne prihvati novo.

A novo, još uvek nije došlo do svog maksimuma. Čovek se beskrupulozno klati.

Poraz fotografije i njenog izvrsnog razvitka među majstorima, može se oslikati kroz Dučićeve reči u opisivanju Švajcarske kao divne zemlje poput razglednice u kojoj raste trava bez ukusa i cveće bez mirisa.

Na takav način, lepota ove srži poprima konstantno kruženje, a šta u svojoj putanju gubi, šta dobija, videćemo vremenom.

 

Tekst i fotografija: Jelena Savović, Fakultet za medije i komunikacije 

 

 

Uslovi korišćenja i preuzimanja sadržaja

Sav materijal sadržan na veb sajtu www.foresighter.rs postavljen je isključivo u svrhu informisanja. Sadržaj ne može biti upotrebljen niti shvaćen kao savet, preporuka ili upozorenje. Vlasnik i autor sajta www.foresighter.rs se odriče bilo kakve odgovornosti za bilo koju osobu koja nešto učini ili propusti da učini oslanjajući se na deo ili celokupan sadržaj ove veb prezentacije. Pre korišćenja sadržaja ovog sajta i bilo koje radnje činjenja ili ne činjenja, potrebno je zatražiti profesionalne savete od strane stručnih lica. Kompletan sadržaj pripada vlasniku i uređivaču veb sajta www.foresighter.rs. Preuzimanje sadržaja je dozvoljeno samo u obimu u kom je to potrebno i nа nаčin koji ne ugrožаvа legitimne interese аutorа i integritet sаmog аutorskog delа, sve u skaldu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Obim preuzetog sadržaja za koji nije potrebna posebna saglasnost, autor ograničava na 300 karaktera. Uz svako citiranje ili preuzimanje sadržaja, neophodno je na početku i na kraju citata označiti izvor informacije, a ukoliko se preuzeti sadržaj objavljuje na internetu, potrebno je obezbediti i povratni link ka izvoru informacije na oba mesta kao i ime autora. Uživajte u čitanju.

Online blog magazin o investiranju u prave vrednosti - The Foresighter