U saradnji sa Wise Broker, Beograd
BEOGRADSKA BERZA - analiza kretanja vrednosti indeksa i cena akcija u Martu 2017:
BELEX U MARTU SKOČIO DVA ODSTO, ENERGOPROJEKT U FOKUSU
Uprkos padu akcija poslednje sedmice marta, ovaj mesec je doneo rast domaćeg tržišta akcija od 1,9 odsto, mereno indeksom Belex15. Ukupan promet u trgovanju iznosio je 4,7 milijardi dinara (38,3 miliona evra).
Ubedljivo najprometnija akcija bio je Energoprojekt holding koji je skočio 12 odsto na 1.489 dinara uz promet od 258,8 miliona dinara. Tako je i u martu nastavljeno intezivno trgovanje akcijama ove kompanije čija je uprava zatražila kontrolu trgovanja od Komisije za hartije od vrednosti sumnjajući da iza velikih februarskih transakcija stoje nelegalni pokušaji neprijateljskog preuzimanja. Takođe, uprava Energoprojekta je zatražila aktivniju ulogu države koja je dominantan akcionar kompanije sa 33,6 odsto akcija, dok drugi po veličini akcionar, Napred razvoj, poseduje preko petine vlasništva.
Aerodrom "Nikola Tesla", uprkos padu u proteklih desetak dana marta, zabeležio je skok tokom meseca od 10,8 odsto na 1.300 dinara, uz promet od 96,4 miliona dinara. Tokom marta su intezivirane tenderske aktivnosti oko koncesije ove kompanije što je dalo zamah trgovanju akcijama, premda manjinski akcionari neće videti direktne koristi od same koncesione transakcije.
Naftna industrija Srbije (NIS) je oslabila 1,7 odsto na 747 dinara uz realizaciju od 59,5 miliona dinara. Uprkos objavljenim poslovnim rezultatima za 2016. iznad očekivanja tržišta, te najavljenom oporavku poslovanja u prvom kvartalu, NIS je tokom marta zabeležio negativan trend pre svega usled novog pada cene sirove nafte na svetskom tržištu. Najveća domaća banka, Komercijalna, usled objave gubitka većeg od očekivanog, potonula je 5,4 odsto na 1.655 dinara, uz realizaciju od 35 miliona dinara. Listu dobitnika u proteklom mesecu predvodili su Impol Seval koji je skočio 16,1 odsto, Jedinstvo iz Sevojna sa skokom od 12,8 odsto, te Halkbank koji je dodao na vrednosti 12,5 procenata.
Među članicama indeksne korpe, najveći pad od 16,2 odsto registrovao je bečejski Sojaprotein, dok se Messer Tehnogas spustio 5,7 odsto na 12.650 dinara. Sojaprotein je prošle godine registrovao neto gubitak od 383 miliona dinara u prošloj godini, uprkos dobiti iz poslovanja od 515,5 miliona dinara. S druge strane, Tehnogas je i prošle godine nastavio profitabilno poslovanje ali je krajnji rezultat, usled povećanih otpisa, pao 42,9 odsto na neznatno preko milijarde dinara.
Početak meseca obeležili su pozitivni signali iz domaće privrede, najava saradnji i velika zainteresovanost za koncesiju nad Aerodromom Nikola Tesla, što je imalo za rezultat oštar uzlazi trend Belexa, ali i Belex15 indeksa.
Na samom početku meseca pojavila se vest da je japanska kompanije Mitsubishi zainteresovan za preuzimanje Metanolsko - sirćetnog kompleksa, iz Kikinde, kao i da je NIS potpisao sporazum o saradnji sa velikim BASF-om u cilju poboljšanja kvaliteta proizvodnog programa NIS-a i unapređenja tehnoloških rešenja ove kompanije.
Fitofarmacija i Metalac su objavili pozitivne finansijske rezultate za 2016. godinu, odnosno rast dobili, koja kod Gornjo - milanovačke kompanije iznosi čak 27%. Informacije o zaintereovanosti čak 15 kompanija za Aerodrom rezultirali su višednevnim uzastopnim rastom ovih akcija na početku meseca. Najavljena je i skora privatizacija Petrohemije i Azotare.
Što se tiče makroekonomskih pokazatelja Srbije tiče, javni dug poslednjeg dana januara iznosio je 69.1% BDP-a, odnosno 24.5 milijarde evra. U decembru prošle godine je javni dug bio oko 24,82 milijarde EUR, ili 72,9% BDP-a. Na kraju 2015. godine javni dug je takođe iznosio oko 24,82 milijarde EUR, odnosno 74,7% BDP-a u toj godini.
Srbija je u 2016. godini od izvoza poljoprivrednih proizvoda zaradila 3,2 milijarde USD, što je predstavljalo rast od 11,9% u odnosu na 2015. Vrednost uvoza u istom periodu bila je 1,4 milijarde USD, što je za 10,7% manje nego pre dve godine.
Devizne rezerve u martu bile su 9.7 milijardi evra, a u Srbiju od dijaspore tokom 2016. godine stiglo oko 2.7 milijardi.
Šesnaesti dan marta FED je objavio podizanje kamatnih stopa na raspon od 0.75 do 1%, a u isto vreme NBS je objavio da zadržava kamatne stope na nivou od 4%. Dan radnije, Beogradska berza dodala je Impol Seval, u korpu Belex15, sa početkom važenja odluke od 31. marta.
Na kraju meseca Komercijalna banka objavila je da je već drugu godinu zaredom postigla gubitke. Ovaj put čak 8 milijardi RSD.
DOBITNIK MESECA
Proizvođač aluminijuma iz Sevojna, Impol Seval, skočio je tokom marta 16,1 odsto na 3.500 dinara, dok od početka godine beleži rast vrednosti od nepunih 32 odsto. Impol je krajem marta saopštio da je u 2016. zabeležio neto profit od 1,2 milijarde dinara što je za trećinu bolji krajnji rezultat u odnosu na godinu pre. Poslovni dobitak povećan je za 17,3 odsto na 1,3 milijarde dinara, u prvom redu usled nižih troškova materijala. Kompanija je tokom prošle godine uspela da smanji neto dug sa 3,5 na 2,4 milijarde dinara.
GUBITNIK MESECA
Nakon što je u prvih devet meseci 2016. zabeležio neveliki pozitivan rezultat, bečejski Sojaprotein je izvestio da je za celu prošlu godinu ostvario gubitak od 383 miliona dinara. Ovaj negativan rezultat posledica je visokog gubitka iz finansiranja (533,6 miliona dinara) i iz ostalog poslovanja (377,2 miliona dinara), a reč je pre svega o troškovima kamata i otpisu imovine. Kao posledica ove korporativne objave, akcije Sojaproteina tokom marta pale su 16,2 odsto na 545 dinara.
SVETSKE BERZE
Sumnje u Trampovu politiku, usporile svetske berze
Siloviti start američkih berzanskih indeksa u 2017. godini zaustavljen je tokom marta, a glavni razlog ovog usporavanja došao je sa političkog terena, uostalom kao i činioci koji su doneli rast koji je do tada gotovo neprekidno trajao od početka novembra.
Očekivanja da će nova američka administracija doneti natprosečne stope rasta sprovođenjem poreske reforme, deregulacijom pojedinih sektora i većom državnom potrošnjom, snažno su pogurala američke indekse od okončanja predsedničkih izbora. Ipak, neuspeh Trampove administracije da sprovede dugo obećavanu reformu zdravstvenog sistema doveo je do skepse ulagača u pogledu održivosti ostalih obećanja novog američkog predsednika. Ovaj događaj bio je ključni faktor za usporavanje američkog berzanskog tržišta tokom marta. Na ekonomskom polju, tokom marta, Fed je doneo je očekivanu odluku o povećanju ključne kamatne stope na raspon 0,75-1,00 odsto, što je tek treći put od izbijanja svetske finansijske krize da američka centralna banka podiže kamatu. Zvaničnici Fed-a ostali su pri oceni da će ove godine biti tri povećanja kamate, negirajući predviđanja pojedinih analitičara da bi moglo uslediti ubrzano zaoštravanje monetarne politike sa četiri povećanja kamate tokom 2017. Dow Jones je oslabio u mesecu 0,7 odsto, indeks S&P 500 je registrovao pad od 0,2 odsto, dok je Nasdaq uspeo da nastavi pobedonosni niz od početka godine, skočivši dodatnih 1,5 odsto.
Evropske berze tokom marta zabeležile su znatno bolje rezultate, čemu su doprineli sve bolji ekonomski podaci evrozone, ali i povoljan ishod parlamentarnih izbora u Holandiji. Populistička struja koja zagovara preispitivanje ostanka Holandije u EU pretrpela je poraz, ali to nije kraj političkim izazovima ovog bloka s obzirom da se već krajem aprila očekuju predsednički izbori u Francuskoj. S druge strane, ekonomska aktivnost evrozone tokom marta dostigla je najviši nivo od aprila 2011. godine, mereno Markit-ovim indeksom (PMI). Francuski CAC je predvodio nacionalna berzanska tržišta tokom marta skokom od 5,4 odsto, nemački DAX je porastao četiri procenta, dok je britanski FTSE porastao tek 0,8 odsto, delimično i pod uticajem zvaničnog početka razdruživanja Velike Britanije od EU.
Početak meseca na stranim tržištima počeo je uzlazno, u kom trendu je vodeći bio američki DOW koji je prvi put u istoriji dostigao 21.000 indeksnih poena, da bi već trećeg dana marta došlo do velikog pada. Inače 3. mart je obeležio uspešan debi akcija SNAP-a na tržištu.
Deutsche bank je najavila emisiju novih akcija u vrednosti od 8 milijardi evra, s pravom preče kupovine trenutnih akcionara.
PSA group, koja je vlasnik kompanije Pegeot - Citroen, najavila je preuzimanje Opel-a od General Motors-a za 2.2 milijarde USD.
Deveti dan marta obeležio je oštar pad cene nafte od čak 5%, nakon informacije o povećanju zaliha u SAD za 8.2 miliona barela ove sirovine.
Nakon izveštaja o tržištu rada u SAD, podizanje kamatnih stopa od strane FEDa postalo je očekivano, što se i desilo 16.03. kada je rata podignuta na raspon od 0.75 do 1%. Ovaj rast u isto vreme pratio je i rast berzi u americi.
Međutim, drugu polovinu meseca obeležila je nervoza na američkom tržištu zbog neizglasavanja predloženog Zakona o zdravstvenoj zaštiti, kao i sumnji u sposobnost Trampove administracije da sprovede najavljen program poreskih promena. Zbog toga je DOW imao najduži višednevni pad počevši od 2011. godine, da bi tek 29. marta započeo oporavak sa ostalim svetskim berzanskim indeksima i naftom.
Zagrebačku berzu trese kriza Agrokora, što je prouzrokovalo pad čak i banaka čiji je kapital zarobljen u ovoj kompaniji.
Kraj meseca obeležio je i početak BREXIT-a, što je uzrokovalo rast evropskih berzi.
Grafikoni i tekst: Wise Broker, Beograd
