Dok se u celom svetu sve više kalkuliše u kojoj valuti je najbezbednije držati ušteđevinu, odnosno koja država i čija ekonomija ulivaju najviše poverenja, građani Kraljevine Norveške nemaju tu dilemu.
Zapravo jedna od zajedničkih karakteristika svih građana ove skandinavske zamlje je poverenje koje imaju u svoj politički sistem i ekonomiju, a samim tim i u Krunu kao zvaničnu valutu.
Naime, godinama unazad Norveška Kruna važi za jednu od najstabilnijih svetskih valuta i sigurno utočište mnogim investitorima.
Čak i kada je izgubila na vrednosti usled pada cene nafte tokom 2015. godine i time otkrila svoju najveću slabost, ova valuta ne gubi sjaj i dugoročno se očekuje da nadoknadi zaostatak za američkim dolarom.
Osnovno iz čega Kruna crpi svoju stabilnost, je država Norveška, koja ne samo da nije zadužena, već poseduje čuveni rezervni fond vredan preko 500 milijardi dolara ušteđen za vreme zlatnih godina za proizvođače nafte i namenjen finansiranju eventualnih budućih budžetskih deficita i intervenciji za slučaj ekonosmkih kriza.
Veći deo ovog fonda plasiran je na tržišta u celom svetu, između ostalog i u akcije najrazličitijih svetskih kompanija, čime je izvršena najšira moguća diverzifikacija rizika, pa su šanse da dođe do nekog značajnijeg smanjenja vrednosti fonda svedene na minimum.
NORVEŠKA KRUNA – PROGNOZA KURSA
U junu ove godine, najveća Norveška investiciona banka DNB Markets, izašla je sa prognozom vrednosti valuta za narednih 12 meseci. Norvežani, logično, najveće poverenje imaju u svoju valutu. Iako i oni priznaju da je njena vrednost povezana sa vrednošću cena nafte na tržištu, zaključuju da je NOK danas potcenjen u odnosu na dolar, pa očekuju blag rast vrednosti Krune u narednih godinu dana.
Međutim, činjenica je da će kurs Norveške krune prema dolaru, umnogome zavisiti od kretanja cene sirove nafte na tržištu kao i od odluke FED-a po pitanju kamatnih stopa u USA. Ali kako stvari stoje, kamate će bar do kraja ove godine mirovati.
KRATKA MONETARNA ISTORIJA KRALJEVINE NORVEŠKE
Prva valuta Kraljevine Norveške bila je Rigsdaler, i važila je sve do 1816. godine, kada je izvršena monetarna reforma od strane Centralne banke i uveden Speciedaler. Posle velike devalvacije koju je pretrpeo 1830, vrednost mu je fiksirana za srebro.
Nakon što je Kraljevina Norveška pristupila Skandinavskoj monetarnoj uniji, 1875, godine, uvedena je Norveška kruna kao nova valuta, koja važi i dan danas. Najpre samo u metalnim, odnosno srebrnim i zlatnim kovanicama, a od 1877. godine i u papirnim banknotama.
Kruna je dva puta u istoriji imala zlatnu podlogu, od 1916 do 1920, i od 1928. sve do 1931. godine, kada je fiksirala vrednost prema britanskoj valuti i to po kursu 19.9 kruna prema jednoj funti.
Godine 1939. Norveška je svoju monetu vezala za dolar (4.4 NOK : 1 USD), ali samo kratko, jer je ubrzo nakon nemačke okupacije 1940 godine bila prinuđena da je fiksira za Reichsmark, po kursu 0,6 Reichsmark-e za jednu Krunu.
Po završetku Drugog svetskog rata 1945, Kruna se vratila Funti (20 NOK : 1 GBP) da bi se već 1949 ponovo vezala za američki dolar, ali ovaj put po kursu 7.142.
Konačno, 1971. Norveška Kruna prestaje da se vezuje za druge valute i njena vrednost se slobodno formira na tržištu, a 1978. postaje član i korpe valuta.
NORVEŠKA KRUNA – NOVE NOVČANICE
Kruna trenutno cirkuliše u metalnim apoenima, od 1, 5, 10 i 20 jedinica, napravljenim od legure bakra, cinka i nikla. Postoje još i krupni apoeni od 50, 100, 200, 500 i 1.000 kruna, u novčanicama.
Centralna banka Norveške, iznela je predlog novih redizajniranih novčanica sa većim nivoom zaštite, koje bi zamenile one koje su trenutno u opticaju, a taj predlog je trenutno na javnoj raspravi.
U pitanju je osma serija papirnih novčanica Norveške. Prva je emitovana daleke 1877. godine, a kuriozitet je da su te prve banknote iz vremena skandinavske monetarne unije, formalno bile u opticaju sve do 1994. godine.
Prema dosadašnjim ocenama i kritikama, dizajn novih novčanica će najverovatnije biti usvojen i pušten u opticaj u naredne godine.
Nove novčanice Norveške Krune, apoeni od 50 i 100 NOK. Izvor: Centralna banka Norveške