Finansijska prevencija i sigurnost pojedinca u budućnosti
Kada čovek postavi sebi za prioritet da formira finansijsku preveneciju i finansijsku sigurnost za budućnost, opcije postoje.
Sa koliko god novca.
Za početak, čak i minimalno ulaganje je bolje od toga da se ne uradi ništa.
Gledano s jedne strane, nezahvalno je pisati na ovu temu u zemlji koja je deceniju i po u tranziciji, gde se i dalje oseća uticaj ekonomske krize, gde je opštepoznata nesigurnost u pogledu finansiranja pojedinca: broj nezaposlenih, sve više penzionera, odliv mozgova, postojanje sive zone, rad na određeni vremenski period, zakasnele niske plate, niske penzije, preskupi krediti, skupe školarine, zdravstveni sistem koji navodi na dilemu da li je skuplje biti zdrav ili bolestan, itd. Sa druge strane, upravo zbog pomenutog stanja, važno je pisati o finansijskoj sigurnosti za budućnost. Država ne može učiniti nešto dovoljno dobro u doglednoj budućnosti da pomogne pojedincu sa njegovim finansijskim budžetom. Za to je svako prepušten sam sebi. Pa ko kako može, i koliko može.
PREVENCIJA ZA BUDUĆNOST I ISKUSTVA IZ PROŠLOSTI - Mogu li zajedno?
Prevencija predstavlja skup preduzetih mera kako bi se sprečile određene loše posledice. Ali, koji je smisao pisati o finansijkoj prevenciji, kad je stanje već loše koliko jeste? Postoji li taj smisao uopšte? Da! Zato što ne živimo samo još danas, nego i sutra. I ko zna koliko još „sutra“ posle ovog koje prvo dolazi. Zato što dolaze naredna pokolenja, prema kojima imamo obavezu da ih obezbedimo. Jer nemaju samo oni ulogu dece, već i mi imamo ulogu roditelja.
Da li životni standard prosečnog stanovnika Republike Srbije opada ili raste poslednjih godina? I kakva su predviđanja za budućnost? Kakav odgovor ćete dobiti (i koliko entuzijazma ili razočaranosti ćete osetiti u odgovoru) zavisi isključivo od osobe koja vam je sagovornik.
Međutim, jedno se može generalizovati: biće nam bolje kad svi uradimo nešto za sebe na duge staze, pažljivo, promišljeno i isplanirano. O napredovanju pojedinih grana industrije ili kolektiva bilo koje vrste, biće reči neki drugi put. Sada se bavimo pojedincem, njegovom finansijskom sigurnošću i prevencijom budžeta za budućnost.
Odmah na početku, otvara se nekoliko pitanja. I mnogo nedoumica.
Ali, kako kritikovati (i drugačije reagovati) na nepoverenje, nesigurnost i odbojni stav kada je veliki broj ljudi, koji danas živi na teritoriji Republike Srbije, bez promene adrese na kojoj živi promenio nekoliko zemalja u kojima je živeo? Šta je to danas uopšte sigurno, pogotovu kada se radi o novcu? Kako verovati u bilo kakve garancije nakon proživljenih ratova, nemaštine, finansijskih slomova, bankrota, prevara...? Ko mi garantuje sve to? Posle ovoga slede različiti odgovori.
Na primer... „Ne verujem institucijama, štedim kući koliko mogu. Nekad u taj „štek“ dodam više, nekad manje. Kad mi je potrebno – znam da imam i uzmem, pa posle nadoknadim. Nekad ne. Moje je, upravljam time kako ja hoću.“ Štednja radi štednje, čisto akumuliranje novca – široko rasprostranjena pojava koja ne dovodi do boljitka. Ili možda i dovodi, ali samo onda kad zatreba novac upravo iz takve štednje. Novac koji stoji na gomili, koji se ne ulaže, gubi vrednost. Vremenom ga pojede inflacija. Novac se štedi samo u jednoj valuti, pa štediša nosi rizik usled inflacije te valute.
Štednja u slamarici uvek povlači rizike gubitka novca usled krađe, provale, poplave, požara, i drugih nepredviđenih neželjenih situacija. Međutim, i dalje je štednja u slamarici najzastupljenija, tu se i dalje nalazi najviše novca građa. Ali, za šta se odlučuju, gde i za kakav vid štednje oni ljudi koji se za finansijsku sigurnost obraćaju institucijama?
Neki od vidova štednje za koje se Srbi odlučuju su devizna i dinarska štednja u bankama, štednja kroz životno osiguranje, investicioni fondovi, dobrovoljni penzijski fondovi. Šta se od svega ovoga najviše isplati, i šta je najpovoljnije? Zavisi od mnogo faktora: količine uloženog novca, perioda trajanja štednje odnosno ulaganja, krajnjeg cilja, karakterstika štediše (pol, uzrast, bračno stanje...).
Analiza pojedinca koja obuhvata njegove karakteristike, želje, planove, potrebe i mogućnosti, omogućava odgovor na pomenuto pitanje šta je najbolje za koga. Kompleksno je, i zbog toga se preporučuje konsultacija sa finansijskim savetnicima.
Osnova finansijske analize polazi od visine mesečnih primanja, jer sa tim čovek raspolaže. To je ono od čega živi sada, a može da planira da od toga živi i u budućnosti. Ideja finansijske prevencije sastoji se u tome da se danas ne potroši baš sve što se zaradi, već da se deo skloni sa strane. U kojoj formi i na koju stranu – individualno je.
Pri analizi finansija potrebno je uzeti u obzir i koliko su visoki fiksni troškovi, koji su to sigurni finansijski troškovi u skorijoj budućnosti, stabilnost pozicije i plate na poslu, da li i kada se planiraju velike investicije poput kupovine nekretnika i slično.
Povezani članci:
Alternative nakon ukidanja gotovine
Zlatni standard i zlatne rezerve
30 razloga za posedovanje zlata - prvih 10
ŠTEDNJA U BANCI I KREDITNO FINANSIRANJE
Banke, najpristupačnije i najposećenije finansijske instituacije, nude postojećim i potencijalnim klijentima širok spektar kredita i štednje.
Prva grupa se deli na potrošačke i namenske. Kod namenskog kredita za kupovinu nekretnine, refinansiranje ili potrošačkog kredita banka je ta koja je ovlašćena za kontrolu njihove namenske upotrebe i pridobijanje dokumentovanog dokaza za to. Novac se koristi u tačno određene svrhe i odmah se prebacuje na račun onoga od koga se kupuje, ili kod refinansiranje na račun druge banke u slučajnu nedozvoljenog minusa ili dugovanja kredita.
Stambeni krediti predstavlja konkretnu investiciju –podizanje stambenog kredita omogućava novac za kupovinu nekretnike koja omogućava sigurnost. Vraćanje kredita određeni broj godina upravo je investicija u nešto svoje, u svoj krov nad glavom. Da je to formiranje sigurnosti za budućnost? I te kako, da.
U slučaju neželjenih događaja ostoji i opcija osiguranja kredita, kao prevencija, ali o tome kasnije. Veliki krediti nose velike rizike poput (ne)stabilnosti valute, promena visine kamata, stabilnost banke u budućnosti. Ali ono u šta se taj novac ulaže je veliko i važno, pa su dobitak i rizik prilično izbalansirani.
Sa druge strane, kod gotovinskih (keš) kredita ne postoji upitnik klijentu o tome na šta želi da troši, a novac mu se uplaćuje na račun. Keš krediti su u Srbiji sve popularniji. Prednosti postoje: brzo odobravanje u slučaju da klijent ispunjava uslove, on-line apliciranje, mogućnost refinansiranja keš kreditom uz koje, u nekim bankama postoji i mogućnost dobijanja određene svote novca na ruke uz keš kredit za refinansiranje.
Ovakav vid finansijske funkcionalnosti je sve dostupniji, ali isplativost je pod znakom pitanja. Nekad se ovo čini kao jedini mogući izlaz iz trenutne situacije, a još je i prilično jednostavan. Kamate na ovakve kredite i svi prateći troškovi razlikuju se od banke do banke, uslovi su negde za nijansu pogodniji, pa sve treba proveriti i dobro se preračunati pre ulaska u proceduru za keš kredit u konkretnoj odabranoj instituciji.
Kada pričamo o štednji u banci, postoje različite ponude: oročena štednja, aktivna štednja, dečja štednje, rentna štednja...
Razlika između slamarice i banke je najviše u sigurnosti.
Neko se oseća sigurnije da mu je novac u instituciji, nekome da je kod njega i da mu je na dohvat ruke. Obaveza banke je da vam po isteku ugovora o štednji isplati uplaćeni novac uvećan za kamatu.
Međutim, zarada na štednju u banci više skoro da ne postoji, jer su kamate drastično pale. Trend opadanja kamata na štednju se nastavlja, a država nas najviše kroz medije upozorava da kamata na štednju u bankama neće biti, i to u skorijoj budućnosti.
Međutim, ta pojava se širi dalje - banke počinju da naplaćju održavanje štednih računa. Dakle, pojedinac plaća banku da mu ona čuva novac. Novac od štediša banka plasira najviše u kredite. Slično kao što funkcionišu stambene štedionice, s tom konkretnom razlikom što stambene štedionice novac ulažu konkretno u stambene kredite.
Ako se osobi koja štedi u banci nešto desi, porodici ostaje samo ono što je uplaćeno na račun, i umanjena kamata jer je prevremeno raskinut dugogodišnji potpisani ugovor.
Kraj prvog dela.
Piše za The Foresighter: Jovana Milić, Fakultet za medije i komunikacije